Vaše poruke

sava alfirevic iz sela plavna [2016-05-02 22:01:55]
u vezi 10.04. dana kada je syvorena nezavisna drz. hrvatska. svaki srbin i svaki castan covjek a pogotovu plavanjac ne bi se slozio,da velikom Dositeju slavu pravimo u taj dan ,kada je preko milion srba umoreno od strane te tvorevine na dan 10/04.41.stvorene. ili se radi o neznanju u sto sumnjam ili nameri sto nemogu razumeti.prema tome ko predlaze ko usvaja kome ce sluziti i cemu takav dan veliko je pitanje.za ovo razumevanje ne treba ni skola ni funkcija vec razum i iskrenost. apsolutno podrzavam Miloradovu nameru da objasni ko hoce da se uputi u sustinu predloga. hristos voskrese braco plavanjci/

стојан. прекидам дописивање са Милорадом [2016-05-02 10:56:55]
Милораде, после Ваше реченице: "Ви мене засмијавате. Ха! Ха! Ха!" узалудно је било какво дописивање са Вама. Зато прекидам дописивање. Име ми је Стојан, живим далеко од родног краја мојих предака. Ових дана сам био у Србији, али и да нисам, прочитао би Ваше текстове јер ме интересује све о Доситеју, Вуку, Сави Мркаљу и др. Захваљујем на позиву да дођем у Суботицу. Бићу у то време далеко од Србије. Овај сајт пратим јер ми је једна бака била из Плавна. У нашој кући она се памти по мудрим изрекама и строгоћи. Све податке о којима сам претходно писао, сазнао сам на сајту плавно.рс. И још нешто, имам велико искуство у писању на интернету, па скрећем пажњу да имате најнебезбеднији сајт на којем сам се икад јављао.

sava alfirevic iz sela plavna [2016-05-01 21:33:32]
Dragi moji plavanjci: HRISTOS VOSKRESE. ja ga molim da nam svima zdravlje ,mir, slogu i napredak donese.

ЗД Плавно. Уз Васкрс подсјећање на Света српска тројства [2016-05-01 11:32:04]
Треба под контролом држати: КАРАКТЕР, ЈЕЗИК И ПОНАШАЊЕ. Бранити три ствари: ЧАСТ, ПРИЈАТЕЉ И СЛАБИЈЕ. Треба гајити: ДОБРОТУ, ПАМЕТ И ПРИЈАТЕЉЕ. Хвали три ствари: ХУМАНОСТ, ПАТРИОТИЗАМ И РОДОЉУБЉЕ. Изборити се за: САБРАЊЕ, ЧАСТ И ВЈЕРУ. Чувати: ВЈЕКОВНО ГРОБЉЕ, ЗАВИЧАЈ И ПОРОДИЦУ. Уздизати: ДУХОВНОСТ, КУЛТУРУ И ЕМОЦИЈЕ. Искључити: УВРЕДЕ, НЕЗНАЊЕ И ЗАВИСТ. Треба заобићи: ПИЈАНИЦЕ, ЛАЖОВЕ И ЉУБОМОРНЕ.

ЗД Плавно. Христос воскресе! [2016-05-01 10:17:19]
Христос воскресе!

Милорад С. Кураица [2016-04-30 19:07:37]
Добри човјече, Ви мене засмијавате. Ха! Ха! Ха! Прво етикетирате, дијелите "комплименте" ( Хвала! Нисте једини који имате "лијепо" мишљење о мојој маленкости. То је мени животни усуд. ), немате имена и презимена, а човјек без тога је као вода - без окуса, боје и мириса. Чим се јавно користи псеудоним - ту нешто није како ваља. Ви не знате ко је, зашто и на који начин одредио учеснике на вечери о Јовану Радуловићу. Питајте Јована и онда можемо разговарати за и против. Добро је што познајете проф. др емеритуса ( ваља знате шта је то "емеритус" ?) Душана Иванића и Радомира Путника! Са проф. др Душаном Иванићем, написао књигу о Јовану Радуловићу ( "У матици приче" ) и са Радомиром Путником ћу се сложити око Јована Радуловића, а око Доситејева дана сигурно нећу. Дођите о мом трошку на вече о Јовану Радуловићу и поставите питање око Доситејева дана и увјерите се да Милорад С. Кураица није оно што сте ставили у наслов Ваше прве поруке. Живи били! Ако сте Србин православне вјере - Христос воскресе!

Стојан поново. Добри човече, [2016-04-30 18:22:03]
Господине Кураица, ја без имена и презимена понављам само оно што сте написали пре неколико дана: Немојте се зачудити на бурним реаговањима многих Срба, мојих рођака, комшија, пријатеља, разних удружења... Добро је позната чињеница, да када се хоће нешто урадити увјек се нађе начина, а кад неће има се оправдање. Оправдања да се обиљежава 10. април нема. Па све да је сто посто тачан датум Доситејеве смрти, а није. Наравна ствар, то је моје мишљење, убјеђење, став..., а Ви, госпођо Драгаш, радите шта хоћете. Моју подршку за 10. април да буде Доситејев дан - НЕМАТЕ. Уосталом, који сам ја фактор да предлажем, критикујем, одлучујем...? Ипак, миран сам пред Богом, мојим народом, пред самим собом и пред сјенима ђеда Доситеја! Све најбоље! Прошло је 16 дана од опвог вашег пиосма посланику у оставци госпођи Драгаш а нема бурног реаговања. Критикујете госпођу Драгаш, а онда двојицу најважнијих људи у Дпситејевој задужбини, која је донела предлог, Иванића и Путника, зовете да говоре о Јовану Радуловићу. Баш бурно реаговање

Милорад С. Кураица [2016-04-30 17:15:46]
Добри човјече, без имена и презимена, ја нисам "пенио" , како то пишете. Само сам изнио своје мишљење. О говорницима на вечери о дјелу Јована Радуловића знам за мене сасвим довољно. Између Доситејева дана и бесједника о Јовану Радуловићу не мже се стављати знак једнакости, без обзира чиме се баве и гдје имају одређене функције. Ја сам против 10. априла да буде Доситејев дан, а Ви? О осталим Вашим наводима не треба трошити вријеме и ријечи. Прво напишите пуно име и презиме и онда евентуално можемо разговарати. Нека Вам је Бог у помоћи. Све најбоље - АНОНИМУС!

стојан. Сваке тице пера [2016-04-27 18:47:31]
Могу да се представим, а нећу. Ово што пишем је истина, а она је важније од свега осталог па и од мене истинољубца. Кураица нас у два три дописа обавештава да је у неспоразуму са Доситејевом задужбином, око Дана Доситеја. Пенио је неколико пута што је то 10. травањ. Нико му није одговорио, и онда обрат, Коперникански. Знате ко су говорници о Јовану Радуловићу. Садашњи и претходни први човек Доситејев задужбине. Паметном доста. Плавањци кажу за такве: Свека тице пера. Заклучак је нико није крив.

Милорад С. Кураица [2016-04-21 21:55:13]
Слиједеће писмо послато је Вечерњим новостима: Поштовани господине Дмитровићу, Срдачне поздраве из Суботице упућује Вам Милорад С. Кураица. Не могу да се сложим и да пређем преко неприхватљиве намјере-одлуке Задужбине ,,Доситеја Обрадовића” из Београда, која је у понедјељак 11. 04. 2016. одлучила да дан оснивања злочиначке и злогласне Независне државе Хрватске (10. травањ) буде посвећен најумнијем Србину 18. вијека- Доситеју Обрадовићу и да то буде Доситејев дан. Због наведеног, благовремено сам реаговао и упутио слиједећи допис Задужбини ,,Доситеја Обрадовића” Београд (тај текст сам ставио у наводне знакове иако сам ја његов аутор) : ,,Поштовани, Данас сам сазнао за Ваш приједлог да 10. април буде Доситејев дан. НЕПРИХВАТЉИВО да дан оснивања Независне државе Хрватске буде Доситејев дан. Овим се вређају многи Срби западно од Дрине, посебно жртве Јасеновца, Јадовна... Исто тако, Доситеју је наша Далмација колијевка његова књижевног рада у коју је стигао 15. априла 1761. године, а у моје родно Плавно поред Книна 1769. године,m гдје је написао Јижицу или Другу Буквицу. Уколико 10. април прогласите за Доситејев дан - најумнији Србин 18. вијека, биће велика брука, срамота и историјска љага на свијетло и бесмртно име Доситеја Обрадовића. Наравна ствар, ни савременици, а нити покољења неће Вам опростити. Радујући се промјени Ваше намјере, упућујем изразе високог поштовања! Суботица, 12. април љета Господњег 2016. Мр Милорад С. Кураица, село Плавно поред Книна, сада силом прилика у Суботици” Задужбина ,,Доситеја Обрадовића” Београд је одговорила немушто, безлично и није ме својим одговором задовољила. Због тога сам им упутио и додатно образложење, због чега се моја маленкост, али вјерујем и велика већина Срба западно од Дрине и Дунава не може и неће никако и никада сложити. У даљем тексту прилажем Вам и тај мој допис. ,,Поштована госпођо Драгаш, Хвала Вам на одговору. Жалим, али се не можемо сложити око Вашег појашњења или образложења да 10. април буде Доситејев дан. Ево мало и појашњења. Прво, 28. март 1811. ( по старом календару ) јесте датум око кога истраживачи дјела и живота Доситеја Обрадовића немају исти став. Консултујте литературу о Доситеју и биће Вам јасно да мој навод "држи воду". Моја маленкост од кад сам научио читати и писати бави се најумнијим Србином 18. вијека, написао сам о њему не мали број чланака, једну књигу "Доситеј у Далмсцији, био сам у Чакову, гдје је он и рођен ( срамота је нас Срба што не знамо ни годину, а камоли датум рођења!? ), па још увијек мало знам о бесмртном Скиту Анахарзису, Прометеју са Балкана или већ како су звали бесмртног Доситеја. Уколико узмемо да је 28. март 1811. стваран и тачан датум смрти Доситејеве, шта би недостајало да се тај датум узме као Доситејев дан? Па и наша помесна Српска Православна Црква. ( неки пишу малим, а неки све великим словима ) користи стари, Јулијански календар. Шта мислите о размишљању да Доситејев дан буде 15. април 1761. године, када Доситеј први пут ступи на ужарено тло моје родне Далмације. Далмација је колијевка књижевног рада Доситеја! Или када је у мом родном Плавну написао Јижицу или Ижицу. Зашто баш спорни датум смрти и то на дан оснивања злочиначке НДХ. Да ли, госпођо Драгаш, гледамо истим или бар, сличним очима на највећи подземни град Срба заоадно од Дрине и Дунава? Тужна је чињеница да ни данас не знамо тачан број уморених у том логору зла!? Да ли имамо бар мало пијетета и сажаљења за те невине жртве српскога рода. Додуше, није мање жаљење за Жидовима, Циганима ( Ромима ) и свим људима који изгубише животе у тзв. Радном логору Анте Павелића и осталих усташа. Можда Ви, госпођо Драгаш, наведено о НДХ не осјећате као ми Срби са западне стране Дрине? Не због тога што нисте племенит човјек, већ из простог разлога што сте живјели и живите у сасвим другом окружењу и условима. Но, моји сународници, али и моја маленкост, крајем двадесетог вијека доживјели смо истинску трагедију и прави геноцид. Република Хрватска је етнички чиста држава, створена на крвљу мог ( нашег ) српског народа. Своју родну кућу нисам видио 21 годину! Мало ли је? Можда никад нећу доћи у пусто моје родно село Плавно?! Ако се има у виду наведено, код мене, који сам умјерен. ( можете провјерити ) буди страшне осјећаје при самој помени 10. априла или травња, како су га називале усташе, а данас преузела "демократска" Република Хрватска. Због наше српске немарности, система "лако ћемо", "није важно ни битно", шта ће други рећи, да некога не увриједимо... ту сми гдје смо. Из прошлости и трагичне историје ништа нисмо научили! Због тога она нам се понавља. Доситеј нам је данас потребан као и почетком 19. вијека. За два вијека мало смо научили. Нажалост. Будите сигурни, госпођо Драгаш, да ће моје реаговање имати одјека. Немојте се зачудити на бурним реаговањима многих Срба, мојих рођака, комшија, пријатеља, разних удружења... Добро је позната чињеница, да када се хоће нешто урадити увјек се нађе начина, а кад неће има се оправдање. Оправдања да се обиљежава 10. април нема. Па све да је сто посто тачан датум Доситејеве смрти, а није. Наравна ствар, то је моје мишљење, убјеђење, став..., а Ви, госпођо Драгаш, радите шта хоћете. Моју подршку за 10. април да буде Доситејев дан - НЕМАТЕ. Уосталом, који сам ја фактор да предлажем, критикујем, одлучујем...? Ипак, миран сам пред Богом, мојим народом, пред самим собом и пред сјенима ђеда Доситеја! Све најбоље! Суботица, 14. април љета Господњег 2016. Мр Милорад С. Кураица, село Плавно поред Книна, сада силом прилика у Суботици” Поштовани господине Дмитровићу, искрено вјерујем да ћете и Ви, као Србин који потиче западно од Дрине и Дунава (Комоговина на Банији), али као и племенит и слободарски оприједељен човјек пружити руку помоћи да се овакво понашање Задужбине ,Доситеј Обрадовић” из Београда јавно презентује у новинама на чијем сте челу (Директор и главни и одговорни уредник). Најљубазније и најљудскије Вас замољавам, господине Дмитровићу, да моја реаговања објавите у цијелости ( уз исправку евентуалних словних-штампарских, правописних и/или граматичких грешака) , скраћено или обрађено у Вашој Редакцији. Радујући се објави мојих реаговања и успјешној сарадњи, упућујем изразе високог поштовања! Суботица, 15.април љета Господњег 2016. Мр Милорад С. Кураица , село Плавно поред Книна, сада силом прилика у Суботици. Контакт: 065/ 20-12-474 и 064/18-15-231

Stojan;. Dositej je preminuo7, a 10. aprila [2016-04-16 15:19:26]
Na Vikipediji (i ne samo tu) piše: Dositej Obradović (pravo ime Dimitrije Obradović) (Čakovo, 17. februara 1739. – Beograd, 7. aprila 1811.), srpski filozof i prosvjetitelj. Smatra se jednim od najvažnijih predstavnika srpskog i južnoslovesnkog prosvjetiteljstva. Dakle, preminuo je tri dana ranije od dana od onog koji obeleževa Dositejeva zadužbina u Beogradu.

Администратор2 [2016-04-05 12:49:09]
О Јовану Рашковићу говорио Матија Бећковић На промоцији књиге “Јован Рашковић у времену и сећању” надахнуту бесједу је одржао његов пријатељ пјесник Матија Бећковић. Бећковић је у препуној Свечаној Сали Вукове задужбине у Београду истакао да је Рашковић био научник, народни трибун и политичар, и да је остао “несмењени лидер српског народа у Крајини”. Бећковић сматра да “откад је српских вођа, од Јована Рашковића није било мирољубивијега. Јованова кћерка Санда Рашковић-Ивић је подсјетила да је њен отац био изузетно угледан и цијењен неуропсихијатар кога су звали да се пресели у универзитетске центре у иностранству, али он је остао у Шибенику. Одатле је у љјето 1991. протјеран послије петиције коју је под утицајем ХДЗ потписало неколико хиљада Шибенчана. Передсједник Управног одора Србске читаонице „Др Јован Рашковић“, Здравко Јокић описао је Рашковићеву кратку политичку путању, истичући да је Рашковић када је увидио да се Србима у Хрватској ускраћују политичка права основао Српску демократску странку, написао њен, и данас актуелан, програм. Међу оснивачима странке били су Јован Опаћчић и Бранко Перић. Оснивачком скупу СДС 17. фебруара 1990, присуствовало је више Плавањаца, а један од гостију и говорник на оснивачком био је др Петар Опачић. Приређивач Данко Перић, навео је да књигу чине хронологија живота и политичког дјеловања академика Рашковића и његова аутобиографија, као и сјећања савременика. Сјећања савременика чине 11 прилога, а аутори су познати српски неуропсихијатри и Рашковићеви политички сарадници, међу којима је највише Крајишника. Књига "Јован Рашковић у времену и сећању", прво издање Србске читаонице "Др Јован Рашковић", може се купити у просторијама Читаонице, Београд, Улица Змаја од Ноћаја 12, стан број 2, сваког радног дана од 10 до 14.30 часова или поручити преко телефона 011 3281793. Цијена: 500 динара.

Dušan Dubajić [2016-03-13 19:43:40]
Puno pozdrava.Tek sad sam saznao za vas.

АДМИНИСТРАТОР 2 [2016-02-29 21:34:52]
Основати специјални суд за ратне злочине почињене у Хрватској - Координација српских удружења породица несталих лица са простора бивше Југославије оцијенила је да ослобађајућа пресуда хрватским специјалцима Фрању Дрљи и Божу Крајини за убиство шест српских цивила у Груборима код Книна представља аргумент више за оснивање специјалног суда за ратне злочине почињене у Хрватској. Координација је констатовала да је ову пресуду хрватско правосуђе донијело оснажено ослобађајућом хашком пресудом хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу. "Упркос јасним препорукама Врховног суда Хрватске и једној од најкомплетнијих документација о ратним злочинима почињеним над српским цивилима, судија Иван Турудућ ослободио је оптужене", саопштено је из Координације. У саопштењу је наведено да Хрватска не може сакрити злочине који су почињени над Србима у прошлом рату, али да хрватско правосуђе проналази до сада невиђено рјешење у историји процесуирања злочина - да утврди злочин и одговорне, прибави доказе, покреће поступке, а након свега "судови утврђују да нико није крив или су казне за починиоце срамне". "Познати случајеви у Хрватској - жпородица Зецж , жЛораж, жКорански мостж, жМедачки џепж, жСисакж и многи други, јасно говоре да хрватски судови нису у стању да објективно суде када је ријеч о злочинима који су почињени над Србима. Стога је неопходно успоставити Специјални суд за ратне злочине почињене у Хрватској", поручују из Координације. Подсјетивши да је само током акције "Олуја" из Хрватске протјерано 200.000 Срба, а њих 1.200 убијено, породице жртава позвале су институције власти у Србији да питање процесуирања починилаца ратних злочина, проналска несталих лица и суочавање са прошлошћу, буде једно од питања које се хитно мора ставити на дневни ред у даљој сарадњи са Хрватском. Надлежни суд у Загребу јуче у поновљеном поступку неправоснажно ослободио, због недостатка доказа, бивше припаднике хрватске полицијске антитерористичке јединице Лучко Франу Дрљу и Божу Крајину за ратни злочин у Груборима 1995. године. Тужилаштво је Дрљу теретило за непосредан злочин над шесторо цивила и за неспречавање подређених у убијању цивила и паљењу њихових домова, а Крајину за командну одговорност.

administrator 2. Regovanje dvije NVO iz Zagreba [2016-02-27 16:58:07]
Zagrebačke NVO “Dokumenta” i Građanski odbor za ljudska prava saopštilli su da je “objavom oslobađajuće presude okončano ponovljeno suđenje za ratni zločin nad civilnim stanovništvom u Gruborima, koje je započelo 15. veljače 2016. pred posve izmijenjenim vijećem Županijskog suda u Zagrebu, pod predsjedanjem suca Ivana Turudića, koji je u obrazloženju presude utvrdio da su zločin nedvojbeno počinili pripadnici ATJ Lučko”. U saopštenju se dalje navodi: “25. kolovoza 1995. godine, u zaseoku Grubori pored Plavnog, počinjen je ratni zločin nad civilnim stanovništvom. Pripadnici ATJ Lučko ubili su mještane starije dobi, Jovu Grubora, Miloša Grubora, Mariju Grubor, Milku Grubor, Đuru Karanovića i Jovana Grubora pok. Damjana, koje su ondje zatekli. Većina mještana Plavnog i Grubora se toga dana ujutro uputila prijaviti UNPROFOR-u u školskoj zgradi u Plavnom, a u vezi odlaska u tadašnju SR Jugoslaviju ili zbog eventualnog ostanka u Hrvatskoj. Civili srpske nacionalnosti koji su toga jutra ostali u svojim domovima su ubijeni, a gotovo sve kuće u zaseoku su zapaljene. Zbog zavjere šutnje između tridesetak sudionika akcije u kojoj je ubijeno šest starijih srpskih civila kao i neučinkovitosti istrage i suđenja, teret odgovornosti zbog počinjenog zločina, još uvijek ostaje na svim pripadnicima ATJ Lučko.Ako taj zločin, koji su i prema tvrdnji suca Turudića nesumnjivo počinili pripadnici elitne jedinice hrvatske specijalne policije, ostane bez osude, predstavljat će trajnu sramotu za Hrvatsku. Očekujemo da će se Državno odvjetništvo RH žaliti na oslobađajuću presudu. Očekujemo i da će DORH pokrenuti istragu protiv drugih pripanika ATJ Lučko za koje je utvrdjeno da su među njima nedvojbeno počinitelji zločina. Zabrinjava i da je DORH prekvalificirao optužbe koje su upućivale na zapovjednu odgovornost Željka Sačića u pomaganje kaznenog djela ratnog zločina za koje je nastupila zastara, posebno jer su tijekom ovog postupka brojni svjedoci (Marko Gojević, Karolj Dondo, Čedo Romanić, Zvonko Gambiroža te Stjepan Buhin) spominjali prisutnost temeljne policije koja je trebala obaviti očevid u selu, ali i Sačićevo korištenje fukcije i utjecaja da se očevid spriječi pod svaku cijenu”. Saopštenje su potpicali: Vesna Teršelič, Dokumenta – Centar za suočavanje s prošlošću i Zoran Pusić, Građanski odbor za ljudska prava.

Администратор 2 [2016-02-26 17:26:31]
Поновљени поступак за ратни злочин у Груборима; Дрљо и Крајина непраснажно ослобођени за злочин У поновљеном поступку бивши припадници хрватске полицијске антитерористичке јединице Лучко, Франо Дрљо и Божо Крајина, неправоснажно су ослобођени за злочин у Груборима 1995. због, како се тврди, недостатка доказа. Како је оданас бјављено на сајту РТС, њих двојица су од почетка порицали кривицу, а у новом поступку остали су при својим ранијим одбранама у којој је Дрљо, између осталог, рекао да га злочин описан у оптужници згрожава као "официра, верника и човека". На крају првог суђења у јуну 2014. године, Дрљо и Крајина су неправоснажно ослобођени због недостатка доказа, али је Врховни суд крајем прошле године прихватио жалбу тужилаштва на ослобађајућу пресуду и затражио ново суђење пред измењеним судским већем. Тужилаштво Дрљу терети за непосредан злочина над шесторо цивила и за неспречавање подређених у убијању цивила и паљењу њихових домова, а Крајину за командну одговорност. На поновљеном, као и на првом суђењу, испитан је низ бивших специјалаца и њихових заповедника од Жељка Сачића, који је у одвојеном поступку био осумњичен да није предузео ништа како би спречио злочин и казнио починиоце, до ратног заповедника целе специјалне полиције Младена Маркача. Сачић је навео да га за Груборе нико није питао све до 2001. године иако је, како је рекао, припремио писмене изјаваесвих теренских заповедника. Сведоци су говорили и о могућим манипулацијама с извештајима, а бивши заповедник јединице Јосип Челић у оба поступка је рекао да је први извештај писао према ономе што су му пријавили заповедници група на терену, други по Сачићевом диктату, а трећи по повратку у базу у Лучком. За злочин у Груборима, који се догодио уочи проласка "воза слободе" којим је државни врх после операције "Олуја" ишао за Сплит, судило се и Игору Бенети, али је он у априлу 2011. године пронађен обешен у шуми поред Отишића. Иако је полиција известила да је реч о самоубиству, Сачић је јавно изразио сумњу да је Бенета убијен. Дрљо и Сачић били су осумњичени и због злочина у сељу Рамљани, а загребачко Жупанијско државно тужилаштво је у јануару обуставило истрагу у том случају, подестио је РТС.

administrator 2 [2016-02-16 14:46:31]
Поновљено суђење за злочин у Груборима Поновљено суђење двојици бивших припадника хрватске специјалне полиције за ратне злочине у плавањском засеоку Грубори после акције "Олуја" 1995, почело је јуче у загребачком Жупанијском суду испитивањем првих сведока. Оптужени бивши припадници антитерористичке јединице Лучко, Фрањо Дрљо и Божо Крајина поново су одбацили оптужбе за убиство шесторо старијих цивила српске националности у Груборима 25. августа 1995, објављено је на сајту РТС-а.. Суђење се понавља пошто је Врховни суд прихватио жалбу на ослобађајућу пресуду загребачког суда из јуна 2014. године, а ново суђење води судија Иван Турудић. Први сведок на поновљеном суђењу, бивши припадник антитерористичке јединице Невен Јуричић, изјавио је као и у првом поступку да је Дрљо пред припадницима јединице и генералом Младеном Маркачем, који је "љутито реаговао" због почињеног злочина, рекао: "Ја сам то учинио и ко ми шта може". Он је испричао да је прошао кроз село и видео два мртва тела. У првом поступку, Дрљо и Крајина ослобођени су оптужбе за убиство шесторо старијих цивила српске националности у Груборима. Суђење је трајало више од две и по године, а током поступка је испитано око 70 сведока, међу којима и генерали Младен Маркач и Иван Чермак, који су у Хагу ослобођени кривице за ратне злочине током и после акције "Олуја". Оптужница терети Дрљу за непосредно почињење злочина као и за неспречавање подређених у убијању цивила и паљењу њихових кућа, а Крајину по командној одговорност. У случају Грубори био је оптужен и Игор Бенета, чије је тело 2011. пронађено обешено у шуми на подручју задарске жупаније, а у делу јавности се нагађало да је убијен, иако је унутрашњом контролом полиција утврдила да је реч у самоубиству. Сумњу да је убијен јавно је изрекао и један од бивших заповедника специјалне полиције Жељко Сачић који је у одвојеном поступку по командној одговорности такође био осумњичен за злочин у Груборима. Оптужница за злочин у Груборима подигнута је крајем 2010. године и терети бивше специјалце да су 25. августа 1995. убили шесторо старијих српских цивила, у време када је група специјалаца осигуравала пут тзв. „Воза слободе“ којим је након "Олује" у Сплит ишао хрватски државни врх на челу с тадашњим председником Фрањом Туђманом.

sava alfirevic iz sela plavna [2016-02-03 00:54:02]
ODRZANA JE SVETOSAVSKA DUHOVNA AKADEMIJA PLAVANJACA u organizaciji zavicajnog drustva PLAVNO i uz BOZIJU POMOC..CIME JE POKAZANO DA DUH,ENERGIJU I SILU PLAVANJSKU JE GOSPOD SASTAVIO I UOBLICIO ZA BUDUCE VREME samo da nastavimo u slozi i ljubavi i da nam niko na put stati ne moze.. jer samo sloga srbina spasava.na zdravlje vam i spasenje i sloga i ljubav braco plavanjci.12

администратор 2 [2016-02-01 10:29:06]
Одржан Светосвски скуп. Светосавски сусрет Плавањаца је одржан у Батајници, 30. јануара у организацији агилног члана Завичајног друштва „Плавно“ Саве Алфиревића, који је припремио и трпезу љубави за овај скуп. У цркви Светог архангела Гаврила је служена литургија и парстос свим погинулим и умрлим Плавањцима. Служилио јесвештенство овог храма а појао је Црквени хор „Андрија Првозвани“ из Батајнице Плавањски светоставки скуп, којем је присуствовало око 100 људи, настављен је у парохијском дому ломљењем славског колача. Одржан је и пригодан програм и омаж недавно преминулом историчару др Петру Опачићу. Владимир Бурсаћ, историчар из Зрењанина је, уз пригодну пројекцију, говорио је о демогрфским подацима Плавна и Радљевца средином 19. вијека, на основу података из, иначе малог броја, сачуваних матичних књига плаваске пародије.

sava alfirevic iz sela plavna [2016-01-14 13:32:10]
dragi moji plavanjci:SRETNA VAM NOVA 2016. godina.da nam Gospod dade zdravlja mira sloge i napretka. A LJUBAV BOZIJA DA VEZE SVE NAS tako da sve zelje nam se olstvare da se cjenimo postujemo i volimo pa ce Gospod dati da se obozimo i umnozimo. HRISTOS SE RODI I MIR DONESE

администратор 2 [2016-01-12 16:50:48]
Добар одзив на састанак и успјешан договор Земун, 12. јануара – Чланови Завичајног друштва „Плавно“ одржали су синоћ у Земуну састанак у склопу припрема Светосавског сусрета, којем је присуствовало око 20 Плавањаца који су се договорили и о другим акцијама у Плавну и у Батајници. Подржана је иницијатива Ђуре Русића и Милоша Русића који предводе мјесне акције у Плавну да се изгради спомен чесма жртвама „Олује“ у близини цркве Светог Ђурђа. Финансијски и на друге начине подржан је наставак радова на уређењу гробља код цркве Светог Ђурђа, гдје је сада приоритет градња санитарних чворова. По први пут је конкретније било ријечи и о економском оживљавању Плавна, при чему је изражена рјешеност да се на све начине подржи задружна акција интензивнијег бављења козарством и покретање рада мљекаре, за чије производе, како је истицано, постоји велик интерес и на иностраном тржишту. На скупу је подржан програм Светосавског сусера који за 30. јануара припрема Сава Алфиревић. На овогодишњем Светосавском скупу у цркви и парохијском дому у центру Батајнице биће, као и на свим досадашњим оваквим скуповима, одата почаст свим погинулим и умрлим Плавањцима у посљедњих двадесетак година. Биће одржан и омаж недавно преминулом историчару др Петру Опачићу. Сава Алфиревић је најавио да ће у склопу програма Светосавског сусрета говорити Владимир и Слободан Бурсаћ, појати Црквени хор „Андрија Првозвани“ из Батајнице и гуслар Гојко Новаковић. Прихваћена је и Алфиревићева идеја о градњи парохијског дома у склопу цркве у изградњи у Батајници, са просторијама за завичајну поставку Плавна и за културне и друге важне скупове.

sava alfirevic iz sela plavna [2016-01-07 22:36:44]
hristos se rodi braco plavanjci

Đuro Rusic-Pekic [2016-01-01 10:27:21]
Sreću Novu 2016 želim svim PLAVANJCIMA širom svijeta77

администратор 2. Преминуо др Петар Опачић (Плавно 1927-Београд 2015) [2015-11-25 13:37:10]
Преминуо је историчар др Петар Опачић. Рођен је у Плавну 1927. године, У Плавну је похађао основну школу, а касније војне школе и Филозофски факултет у Београду, на којем је прије 40 година докторирао. Био је један од највећих српских војноисторијских стручњака. Аутор је више књига о Првом свјетском рату, писао је и о рату између Србије и турске империје. У само једном објављеном раду писао је о Крајини, о догађајима којима је био свједок, а који су претходили народном устанку против усташке власти 1941. године. Писао је и објављивао до посљедњег тренутка. На недавно завршеном Међународном сајму књига у Београду,промовисана је његова књига коју је издао новосадски "Прометеј" у сарадњи са РТС-ом „ОД БЕОГРАДА ДО КРФА - 1915-1916“. У њој је. приказан најдраматичнији период у ратним напорима Србије у Првом свјетском рату на фону односа Централних сила и држава Антанте према Србији. Прије шест година, поводом изласка из штампе књиге о Живојину Мишићу, у приказу је истакнуто: “Историчар Петар Опачич свој четрдесетогодишњи изузетно плодни рад, и низ издатих дела крунише овом књигом. Монографија до перфекције објашњава лични и професионални живот сигурно највећег српског војсковође Живојина Мишића. Великим фондом аутентичних докумената, и надасве разумљивим стилом писања, аутор нас води кроз новију историју Србије, а харизматични Мишић својом биографијом оцртава сва преломна дешавања у кључним периодима српске државе”. НЕКА ЈЕ ПЕТРУ ОПАЧИЋУ ЛАКА ЦРНА ЗЕМЉА ВЈЕЧНАЈА ПAMJAT.

администрарор2 [2015-11-12 10:33:32]
Интервју Јове Максића данашњим "Вечерњим новостима" Глумац Јово Максић, главни глумац филма "Исцељење" изјавио је "Новостима" да је суштина тог често награђиваног филма, од чије је премијере прошло годину дана да "укаже како олако користимо речи "извини" или "опростио сам", али у души не опроштамо". По њему, ријечи су у данашње вријеме изгубиле значење. "Ви више не знате шта је патриотиота, шта је колетарална штета, а шта убиство. Људима треба судити по делима, а не по речима", рекао је Максић. На констатцију да се ријетко појављује на великим сценама, а још ријеђе у медијима каже да је његов посао "да све што имам да кажем, кажем у позоришту или на филмском платну"...

Aдминистратор 2. Нову књигу др Петра Опачића препоручио "Блиц" [2015-10-25 15:18:23]
У најави Међународног сајма књига који вечерас почиње у Београду, данашњи "Блиц" је посебно истакао десетак наслова, оне које су препоручили најугледнији издавачи. На том списку је и нова књига др Петра Опачића, коју је издао и препоручио новосадски "Прометеј". То је књига „ОД БЕОГРАДА ДО КРФА - 1915-1916“ др Петра Опачића, познатог војног историчара рођеног у Плавну. Књига има 480 страна, илустрована је. Приказан је најдраматичнији период у ратним напорима Србије у Првом свјетском рату на фону односа Централних сила и држава Антанте према Србији. Показало се да су савезници били неактивни... Велику вриједност овог дјела чини документарни додатак са списковима сахрањених на Виду, Лазарету, Крфу... и ван Крфа у Бизерти.

Милорад С. Кураица [2015-09-24 20:51:16]
From: Vesna Tesic
To: mkuraica@eunet.rs
Ime mesta Plavno nastalo je od prideva plavan u srednjem rodu jednine, plavno. To je mesto koje je Testo poplavljeno, vodoplavno. Pridevi se menjaju po pridevskoj promeni plavno-plavnog-plavnom. Međutim, ovaj pridev je postao imenica (kao Kosovo, Gacko, Visoko ili Kupinovo) i trebao bi da se menja po imeniTkoj promeni: Plavno-Plavna-Plavnu. Od ovog pravila ima i odstupanja. Neke od ovih imenica kao Visoko, sačuvale su pridevsku promenu pa se kaLle iz Visokog, u Visokom. U svakom sluTaju, kad se radi o nazivima mesta uvek je najvaLlnije kako ga izgovaraju ili menjaju njegovi stanovnici. Iako ima opravdanja i za jednu i za drugu promenu trebalo bi menjati kako lokalno stanovništvo govori.
Pozdrav Vesna

Aдминистратор 2. Нова књига др Петра Опачића. [2015-09-23 10:47:32]
Међу нових 10 књига едиције "Србија 1914-1918" Радиотелевизије Србије и новосадског „Прометаја“ је књига „ОД БЕОГРАДА ДО КРФА - 1915-1916“ др Петра Опачића, познатог војног историчара рођеног у Плавну. Књига има 480 страна, илустрована је. Приказан је најдраматичнији период у ратним напорима Србије у Првом свјетском рату на фону односа Централних сила и држава Антанте према Србији. Показало се да су савезници били неактивни... Велику вриједност овог дјела чини документарни додатак са списковима сахрањених на Виду, Лазарету, Крфу... и ван Крфа у Бизерти... Иначе, бројне теме и догађаји о којима се није довољно говорило и учило приказани су у двадесет досад објављених књига у овој едицији. Разноврсна виђења, аутентична сведочења и објективна тумачења осветљавају кључне године Србије на почетку 20. вијека. Друго коло едиције "Србија 1914-1918" чине и: Аријус ван Тиенховен - СА СРБИМА У СРБИЈИ И АЛБАНИЈИ 1914-1916 - ратни дневник хирурга са 84 фотографије и карте Анри Барби - СА СРПСКОМ ВОЈСКОМ - драматична епопеја једног народа Фортијер Џонс - СА СРБИЈОМ У ИЗГНАНСТВО - доживљаји једног Американца са неуништивом армијом Џон Рид - РАТ У ИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ, и Владимир Ћоровић - ЦРНА КЊИГА ПАТЊЕ СРБА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ЗА ВРЕМЕ СВЕТСКОГ РАТА 1914-1918, и друге књиге.

администратор 2. Честитка Милошу Грубору, на Oлимпијској сребрној медаљи из хемије. [2015-09-04 08:14:50]
Београдски медији објавили су крајем августа да су најуспјешнији млади српски хемичари одлучни да школовање наставе у Србији. Међу њима је Милош Грубор, Плавањац поријеклом, син Петра и Даре Грубор, сада студент Хемијског факултета Универзитета у Београду. Милош Грубор је крајем јула, као представник београдске Математичке гимназије освојио сребрну олимпијску медаљу у Азербејџану. Његова тадашња школа (Математичка гимназија), на свом сајту је пред одлазак на највеће свјетско такмишење забиљежила: „У Београду, на Хемијском факултету, 30. и 31. маја одржана је Друга Српска хемијска олимпијада за ученике средњих школа. Ова Олимпијада представља изборно такмичење за Међународну хемијску олимпијаду која се ове године одржава у јулу месецу у Азербејџану у Бакуу. Наш ученик четвртог разреда Милош Грубор је освојио 2. место (сребрни пехар) на Српској хемијској олимпијади и тиме постао део четворочланог тима који ће представљати нашу државу на Међународној хемијској олимпијади. Све честитке Милошу и пуно среће и успеха у даљем раду“.

администратор 2.Честитка Милошу Грубору, на лимпијској сребрној медаљи из хемије. [2015-09-04 08:13:00]
Београдски медији објавили су крајем августа да су најуспјешнији млади српски хемичари одлучни да школовање наставе у Србији. Међу њима је Милош Грубор, Плавањац поријеклом, син Петра и Даре Грубор, сада студент Хемијског факултета Универзитета у Београду. Милош Грубор је крајем јула, као представник београдске Математичке гимназије освојио сребрну олимпијску медаљу у Азербејџану. Његова тадашња школа (Математичка гимназија), на свом сајту је пред одлазак на највеће свјетско такмишење забиљежила: „У Београду, на Хемијском факултету, 30. и 31. маја одржана је Друга Српска хемијска олимпијада за ученике средњих школа. Ова Олимпијада представља изборно такмичење за Међународну хемијску олимпијаду која се ове године одржава у јулу месецу у Азербејџану у Бакуу. Наш ученик четвртог разреда Милош Грубор је освојио 2. место (сребрни пехар) на Српској хемијској олимпијади и тиме постао део четворочланог тима који ће представљати нашу државу на Међународној хемијској олимпијади. Све честитке Милошу и пуно среће и успеха у даљем раду“.

Администратор 2. Сахрањен академик Екмечић [2015-09-02 18:42:21]
Академик Милорад Екмечић, један од највећих српских историчара, сахрањен је данас на Новом гробљу у Београду, у Алеји заслужних грађана. Од Екмечића су се опростили предсједници академија наука и умјетности Републике Српске и Србије Рајко Кузмановић и Владимир Костић, који су истакли значај Екмечићевог дјела за српску историју. Академик Кузмановић је истакао да се о лошем човјеку увијек може рећи превише, а о добром премало, али да је Екмечић био добар човјек, који је мудрошћу и памећу доприносио српској историји. Академик Костић је истакао значај Екмечићевог доприноса раду Српске академије наука и уметности. Од Екмечића се опростио и историчар академик Љубодраг Димић, који је истакао да је послије Екмечића остала велика празнина у науци.

Aдминистратор 2 [2015-09-02 18:41:13]
Академик Милорада Екмечић, један од највећих српских историчара, сахрањен је данас на Новом гробљу у Београду, у Алеји заслужних грађана. Од Екмечића су се опростили предсједници академија наука и умјетности Републике Српске и Србије Рајко Кузмановић и Владимир Костић, који су истакли значај Екмечићевог дјела за српску историју. Академик Кузмановић је истакао да се о лошем човјеку увијек може рећи превише, а о добром премало, али да је Екмечић био добар човјек, који је мудрошћу и памећу доприносио српској историји. Академик Костић је истакао значај Екмечићевог доприноса раду Српске академије наука и уметности. Од Екмечића се опростио и историчар академик Љубодраг Димић, који је истакао да је послије Екмечића остала велика празнина у науци.

Aдминистратоp 2. Комеморација академику Екмечићу одржана у Бањалуци [2015-09-01 07:08:09]
Академик Милорад Екмечић, историчар Црнопоточке буне која је избила изнад Плавна 1875. године, и аутор низа других, великих историјских дјела, преминуо је у Београду 29. aвгуста 2015, у 88. години. Политичка и стручна јавност Републике Српске опростила се 31. aвгуста, на комеморативном скупу у Бањалуци, од академика Екмечића. "Један од највећих српских историчара није само својим опусом учествовао у историји – живот га је на најтежи начин провео кроз ратове на подручју бивше Југославије.Прво се то десило 1941. године у селу Пребиловци код Чапљине", рекао је предсједник Републике Српске Милорад Додик, када је од 600 побијених страдало 40 чланова његове породице, а потом и деведесетих , када је, како каже Додик, предуго остао у Сарајеву, гдје је претучен и тешким напорима пребачен на територију Српске. “Милорад Екмечић је био сенатор Републике Српске и човјек који је постигао највише у науци. Иако није био спреман за политички ангажман, несумњиво је својим чланством у Сенату показао однос према Републици Српској, њеном формирању и темељима”, истакао је Додик. О величини његовог научног рада свједоче и бројне награде. У Републици Српској одликован је Орденом части са златним зрацима и Орденом Светог Саве, а добио је и Кочићеву награду. “Милорад Екмечић је заиста један од оних који је знао да носи науку и своје родољубље као буктињу и он је сасвим сигурно представљао оно што је највриједније у српском друштву”, изјавио је Рајко Кузмановић, предсједник Академије наука и умјетности РС. Рођен је у Пребиловцима код Чапљине, у Херцеговини, 4. октобра 1928, основну школу завршио је у Чапљини а гимназију у Мостару. Општу историју је дипломирао на Филозофском факултету у Загребу, 1952. Те године изабран за асистента на новоотвореном Филозофском факултету у Сарајеву. Докторску дисертацију „Устанак у Босни 1875-1878.“ одбранио је на Свеучилишту у Загребу 1958. У тој књизи, на неколико мјеста, пише о Плавну и Плавањцима, познатим учесницима Црнопоточке буне на Тромеђи Лике, Далмације и Босне, из 1875. године. На више мјеста у књизи ријеч је о изузетно утицајном устанику, плавањском свештенику Петру Петрановићу. Ова књига је објављена досад у три издања а у Аустрији је преведена на њемачки језик. Екмечић је на Филозофском факултету у Сарајеву предавао до избијања грађанског рата у БиХ 1992. године. У мају 1992. ухапсиле су га муслиманске „Зелене беретке“ заједно са породицом. Након што су пуштени у кућни притвор, успио је да тајно пребјегне на подручје Републике Српске а одатле у Београд. Од септембра 1992. до пензионисања крајем 1994. био је редовни професор Филозофског факултета у Београду. За дописног члана Академије наука и умјетности БиХ изабран је 1973, а за редовног 1981. године. Члан Српске академије наука и умјетности ван радог састава постао је новембра 1978, у радном саставу САНУ био је од средине 1992. године. Био је дописни члан и Црногорске академије наука и умјетности, од 1993, као и члан ван радног састава Академије наука и умјетности Републике Српске од 1996. године. Милорад Екмечић је био члан Сената Републике Српске у другом сазиву од 2009. године. Предсједник Републике Српске Рајко Кузмановић 2010. године одликовао га је Орденом части са златним зрацима. Екмечићева најпознатија дјела су: “Србија између Средње Европе и Европе”; “Ратни циљеви Србије : 1914-1918”; Жива реч Милорада Екмечића /Милорад Екмечић (разговоре водио Милош Јевтић; “Стварање Југославије: 1790-1918”; “Историја Југославије” (са Владимиром Дедијером, Иваном Божићем и Симом Ћирковићем), та књига је, у Њујорку, преведена на енглески, 1974. године; “Основе грађанске диктатуре у Европи између два рата”, „Револуције 1848. и Балкан“, „Дијалог прошлости и садашњости“. Међу читаоцима и у стручној јавности посебно је афирмисана његова “најмлађа” књига “Дуго кретање између клања и орања. Историја Срба у Новом Веку 1492—1992”, чије је прво издање објављено 2007. године.

Aдминистрато 2 [2015-08-31 10:56:41]
In memoriam Академик Милорад Екмечић Академик Милорад Екмечић, историчар Црнопоточке буне која је избила изнад Плавна 1875. године, и аутор низа других, великих историјских дјела, преминуо је у Београду 29. августа, у 88. години. Рођен је у Пребиловцима код Чапљине, у Херцеговини, 4. октобра 1928, основну школу завршио је у Чапљини а гимназију у Мостару. Рат је провео до 1943. у Чапљини, а послије губитка и другог родитеља, у родним Пребиловцима на слободној територији. Био је припадник НОВ Југославије. Општу историју је дипломирао на Филозофском факултету у Загребу, 1952. Те године изабран за асистента на новоотвореном Филозофском факултету у Сарајеву. Докторску дисертацију „Устанак у Босни 1875-1878.“ одбранио је на Свеучилишту у Загребу 1958. У тој књизи, на неколико мјеста, пише о Плавну и Плавањцима, познатим учесницима Црнопоточке буне на Тромеђи Лике, Далмације и Босне, из 1875. године. На више мјеста у књизи ријеч је о изузетно утицајном устанику, плавањском свештенику Петру Петрановићу. Ова књига је објављена досад у три издања а у Аустрији је преведена на њемачки језик. Екмечић је на Филозофском факултету у Сарајеву предавао до избијања грађанског рата у БиХ 1992. године. У мају 1992. ухапсиле су га муслиманске „Зелене беретке“ заједно са породицом. Након што су пуштени у кућни притвор, успио је да тајно пребјегне на подручје Републике Српске а одатле у Београд. Од септембра 1992. до пензионисања крајем 1994. био је редовни професор Филозофског факултета у Београду. За дописног члана Академије наука и умјетности БиХ изабран је 1973, а за редовног 1981. године. Члан Српске академије наука и умјетности ван радог састава постао је новембра 1978, у радном саставу САНУ био је од средине 1992. године. Био је дописни члан и Црногорске академије наука и умјетности, од 1993, као и члан ван радног састава Академије наука и умјетности Републике Српске од 1996. године. Милорад Екмечић је био члан Сената Републике Српске у другом сазиву од 2009. године. Предсједник Републике Српске Рајко Кузмановић 2010. године одликовао га је Орденом части са златним зрацима. Екмечићева најпознатија дјела су: “Србија између Средње Европе и Европе”; “Ратни циљеви Србије : 1914-1918”; Жива реч Милорада Екмечића /Милорад Екмечић (разговоре водио Милош Јевтић; “Стварање Југославије: 1790-1918”; “Историја Југославије” (са Владимиром Дедијером, Иваном Божићем и Симом Ћирковићем), та књига је, у Њујорку, преведена на енглески, 1974. године; “Основе грађанске диктатуре у Европи између два рата”, „Револуције 1848. и Балкан“, „Дијалог прошлости и садашњости“. Међу читаоцима и у стручној јавности посебно је афирмисана његова “најмлађа” књига “Дуго кретање између клања и орања. Историја Срба у Новом Веку 1492—1992”, чије је прво издање објављено 2007. године. Историчар Црнопоточке буне и аутор низа других, великих историјских дјела академик Милорад Екмечић, преминуо је у Београду 29. августа, у 88. години. Рођен је у Пребиловцима код Чапљине, у Херцеговини, 4. октобра 1928, основну школу завршио је у Чапљини а гимназију у Мостару. Рат је провео до 1943. у Чапљини, а послије губитка и другог родитеља, у родним Пребиловцима на слободној територији. Све до јула 1945. био је припадник НОВ Југославије. Општу историју је дипломирао на Филозофском факултету у Загребу, 1952. године. Те године изабран за асистента на новоотвореном Филозофском факултету у Сарајеву. Докторску дисертацију „Устанак у Босни 1875-1878.“ одбранио је на Свеучилишту у Загребу 1958. У тој књизи, на неколико мјеста, пише и о Плавну и Плавањцима, познатим учесницима Црнопоточке буне на Тромеђи Лике, Далмације и Босне, из 1875. године. На више мјеста у књизи ријеч је о изузетно утицајном устанику, плавањском свештенику Петру Петрановићу. Ова књига је објављена досад у три издања а у Аустрији је преведена на њемачки језик. Екмечић је на Филозофском факултету у Сарајеву предавао је до избијања грађанског рата 1992. године. У мају 1992. ухапсиле су га муслиманске „Зелене беретке“ заједно са породицом. Након што су пуштени у кућни притвор, успио је да тајно пребјегне на подручје Републике Српске а одатле у Београд. Од септембра 1992. до пензионисања крајем 1994. био је редовни професор Филозофског факултета у Београду. За дописног члана Академије наука и умјетности БиХ изабран је 1973, а за редовног 1981. године. Члан Српске академије наука и умјетности ван радог састава постао је новембра 1978, у радном саставу САНУ био је од средине 1992. године. Био је дописни члан и Црногорске академије наука и умјетности, од 1993, као и члан ван радног састава Академије наука и умјетности Републике Српске од 1996. године. Милорад Екмечић је био члан Сената Републике Српске у другом сазиву од 2009. године. Председник Републике Српске Рајко Кузмановић 2010. године одликовао га је Орденом части са златним зрацима. Његова најпознатија дјела су: “Србија између Средње Европе и Европе”; “Ратни циљеви Србије : 1914-1918”; Жива реч Милорада Екмечића /Милорад Екмечић (разговоре водио Милош Јевтић; “Стварање Југославије: 1790-1918”; “Историја Југославије” (са Владимиром Дедијером, Иваном Божићем и Симом Ћирковићем), та књига је, у Њујорку, преведена на енглески, 1974. године; “Основе грађанске диктатуре у Европи између два рата”, Револуције 1848. и Балкан, Дијалог прошлости и садашњости. Међу читаоцима и у стручној јавности посебно је афирмисана његова “најмлађа” књига “Дуго кретање између клања и орања. Историја Срба у Новом Веку 1492—1992”, чије је прво издање објављено 2007. године.

администратор 2. Честитка Милошу Грубору [2015-08-27 12:41:38]
Београдски медији објавили су јуче да су најуспјешнији млади српски хемичари одлучни да школовање наставе у Србији. Међу њима је Милош Грубор, Плавањац поријеклом, син је Петра и Даре Грубор, сада је студент хемије. Он је прије мјесец дана, као представник београдске Математичке гимназије, освојио сребрну олимпијску медаљу у Азербејџану. Његова школа, на свом сајту је пред одлазак на највеће свјетско такмишење забиљежила: У Београду, на Хемијском факултету, 30. и 31. маја одржана је Друга Српска хемијска олимпијада за ученике средњих школа. Ова Олимпијада представља изборно такмичење за Међународну хемијску олимпијаду која се ове године одржава у јулу месецу у Азербејџану у Бакуу. Наш ученик четвртог разреда Милош Грубор је освојио 2. место (сребрни пехар) на Српској хемијској олимпијади и тиме постао део четворочланог тима који ће представљати нашу државу на Међународној хемијској олимпијади. Све честитке Милошу и пуно среће и успеха у даљем раду.

Јово са Башинца [2015-08-15 09:09:22]
Многаја љета.

marko [2015-08-15 09:08:30]
Čestitka administratorima i svim plavanjcima, na okruglom broju, 50.000 poseti našem sajtu. Ja jutro počinjem odlaskom na plavno.rs. tako sam svako jutro u mom Plavnu.

administrator 2 [2015-08-15 08:50:33]
Стигли смо и до јубиларног 50.000 прегледа сајта plavno.rs. Нек је свима нама са срећом.

Jovanka Savić Vukanović [2015-07-31 21:47:44]
Dragi Plavanjci, bilo je tužno čitati apel Milorada Kuraice za pomoć našem zemljaku Slobodanu Bojaniću, a sada i tužno i žalosno kad smo saznali za njegovu smrt. Za one koji ga lično nijesu poznavali, u koje i sama spadam, bilo bi, radi šire informacije, lijepo navesti koga je Slobodan imao, i ako je imao porodicu i djecu - u kakvoj su materijalnoj situaciji ( a koja se, po onome što je iznijeto, može lako pretpostaviti). To bi bio još motiv više da se svi mi iz Plavna složimo i da svako od nas, prema svojim mogućnostima, da novčani prilog kako bi se kuća koliko - toliko popravila i stavila u svoju namjenu. među nama je mnogo vrijednih ljudi, zanatlija i građevinskih stručnjaka koji bi svojom dobrom voljom mogli pomoći, a mi koji smo sasvim druge struke - novčanim prilozima ipak doprinijeti da se nešto učini za tu porodicu. Smatram da bi bilo najefikasnije da naše Zavičajno društvo nastranice svog sajta stavi žiro račun (dinarski i devizni) na koji bi se sredstva mogla slati. Ponavljam i ovoga puta: kolikogod mnogi od nas skromno živjeli, za ovakve i slične situacije uvijek možemo odvojiti do 1000 dinara. A ako bi nas bilo malo više - ta bi se suma znatno umnožila i, za onoga kome je namijenjena, značila, ipak, MNOGO. Dragi naši zemljaci, srdačno vas pozdravljam i želim da se uvijek nađemo od pomoći drugome! A to je, inače, u osnovi čovjekovog života! Vaša Jovanka Savić Vukanović

Милорад С. Кураица [2015-07-30 15:51:35]
Јутрос је умро СЛОБОДАН БОЈАНИЋ син СИМЕ. Вјечнаја памјат!

Милорад С. Кураица - АПЕЛ ЗА ПОМОЋ! [2015-07-28 21:26:55]
Драги Плавањци и сви добри људи! Прије неколико минута назвао ме Сава Бурсаћ – Стевић са Бусија и саопштио веома лошу и непријатну вијест. Наш комшија из Плавна Слободан Бојанић пок. Симе због озбиљних здравствених проблема завршио је у болници, гдје се и сада налази. Исход љечења ће се ускоро знати. Дај Боже да буде све потаман. Именовани Сава је ушао у његову ( Слободанову ) кућу на Бусијама ( ваљда су на Бусијама комшије ) и затекао веома лоше стање. Не могу навести ријечи које ми је саопштио Сава. Сава је кућу довео до каквог - таквог стања и самоиницијативно отпочео да је адаптира и доводи у ред, како би се у њој могло пристојно становати на почетку 21. вијека. Кућа је откривена ( скинут кров који прокишњава ), прибављена даска и још неки грађевински материјал. Да би се кућа довела у функционално стање потребна је и шира помоћ, јер Сава не може финансијски све сам. Мене је замолио, а ја прихватио и ево и обећано чиним, да анимирам путем интернета све добре и племените људе, посебно Плавањце, да помогнемо сви по мало, кака би се започета - племенита мисија и завршила. Искрено вјерујем да ћемо ми Плавањци, као и у многим другим ситуацијама, показати своју племенитост и одазвати се апелу нашег доброг комшије Саве Бурсаћа и колико ко може помоћи да се обољели Слободан врати у уређену кућу на Бусијама. Моја маленкост ће 05. августа 2015., када стижем у Београд ( ваљда се неће ништа непредвиђено и лоше десити ) на обиљежавање злочиначке ``Олује`` у границама својих пензионерских могућности пружити финансијску помоћ. Нас сто Плавањаца по 1.000,00 и то је 100.000,00 динара. О детаљима и пружању помоћи ( у материјалу и новцу ) молим вас контактирајте Саву на мобилни телефон +381/62 1427263. Хвала на разумијевању и пруженој помоћи! Милорад С. Кураица

sava alfirevic iz sela plavna 17.7.2o15 [2015-07-17 15:35:54]
dragi moji plavanjci drago mi je da se nesto desava. m i l o s e svaka cast..tebi i svim ucesnicima.siri se svest i saznanje sta nam valja ciniti. zao mi je sto na ovom sajtu nema vise plavanjaca da se jave,predloze ili podrze sve akcije plavanjaca ma dje bili. zato molim plavanjce koji zive van plavna i srbije da se jave. sve vas pozdravljam i zelim dobro zdravlje,mir,slogu i napredak.i da se sto prije jopet skupimo.

Miloš Rusić [2015-07-14 09:25:07]
Izvještaj sa lica mjesta,foto šop dolazi po završrtku radova. ona poslovica je i te kako istinita =u slozi je moć= juče nas je bilo oko 20 udarnika,koji su me je podsjetili na nekadašnje radne akcije.Osjećaj je jako divan bio vidjeti te ljude na okupu.Neko mjeri,razmjerava,a netko kopa,sječe šumu,netko vari i reže željezo,netko mješa i naljeva stubove,a netko nabavlja hranu i sprema.Tako , da smo imali svi pune ruke posla i udarnički završili prvu fazu radova u ograđivanju groblja. Akcija je u toku do subote.U subotu finiširamo i otvaramo prenovljeno i nasuto Balotalište,ko može nek nam se pridruži,dobro došli!! Miloš Rusić. ps. Ako vas zanima ko je sve radio mogu i imensko napisati,sveje zapisano i zavedeno.

Miloš Rusić [2015-07-02 22:20:21]
Dragi Plavanjci,evo još jedne lijepe i vesele vijesti iz našeg kraja,a po zasluzi Zavičajnog društva Plavno,koje je skupilo sredstva .Kao što vam je poznato gornji dio groblja do Rusića i do voćnjaka prema Đumićima do Gruborske kapije nije ograđen.Pojavio se problem divijih prasadi koja su počela ulaziti u groblje i prevrtati spomenike.Zato smo na nedavnom sastanku Zavičajnog društva Plavno u Batajnici gdje sam biio i lično prisutan donjeli odluku da zagradimo(privremeno) dok ne dođu bolja vremena za zid sa armiranom žicom i stubovima.Stupio sam u kontakt sa Ratkom Bursaćom,koji vodi gradbeni dio i dogovorili se da to ovog ljeta uz dva dana dobrovoljnog rada 8-10 ljudi napravimo i zagradimo naše groblje. Tu zaista ide sva podrška naših Plavanjaca koji žive u Srbiji i koji se okupljaju oko Zavičajnog društva Plavno,nebi nabraja pojedince ,da ne bi koga izpustio,a svakako izvršni odbor društva nosi veliku zaslugu.Pare su na putu ka Plavnu,a na nami je da u okviru mogućnosti sredstava napravimo što bolje. Sve financiske i troškovne potrošnje sredstava bit će javno objavljena na sajtu ZD Plavno.Naravno da nećete biti i za slike uskraćeni. Lepo leto vam želim pa augusta na skupu i balotanju se vidimo.Ops u taj projekat spada i uređenje balotališta.

ЗД ПЛАВНО. [2015-06-28 08:30:19]
Позив на данашњи видовдански сусрет Плавањаца у Батајници Позивамо Вас да се окупимо данас поподне и да у 18 часова у храму Светог архангела Гаврила, присуствујемо парастосу видовданским и свим другим српским ратним жртвама. Потом је пригодан духовни програм у парохијском дому а, ако временски услови дозволе, и у порти цркве.

ЗД Плавно. Позив на данашњ видовдански сусрет Плавањаца у Батајници [2015-06-28 08:28:56]
Позивамо Вас да се окупимо данас поподне и да у 18 часова у храму Светог архангела Гаврила, присуствујемо парастосу видовданским и свим другим српским ратним жртвама. Потом је пригодан духовни програм у парохијском дому а, ако временски услови дозволе, и у порти цркве.

ЗД Плавно. Видовдански сусрет Плавањаца у Батајници и обнова Цркве Св. Ђурђа у Плавну [2015-06-21 08:35:46]
На састанку Извршног одбора ЗД Плавно, одржаном 20. јуна, анализиране су припреме за предстојеће окупљање Плавањаца на Видовдан, 28. јуна (недјеља) поподне, а то окупљање је иницијатива појединих чланова Извршног одбора. Договорено је да се у порту Старе цркве у Батајници, на Видовдан дође у поподневним сатима. Плавањци, као и сви други вјерници, у 18 часова у храму Светог архангела Гаврила, присуствоваће парастосу видовданским и свим другим српским ратним жртвама. Потом је пригодан духовни и културни програм у парохијском дому и порти цркве. На том скупу биће промовисан нови, шести број зборника „Книнска Крајина“, у којем је више текстова поводом 20 година од изгона Срба из Крајине, као и о четири вијека кистањске Богословије и о 140 година од Црнопоточке буне (1875. године). За трпезом љубави служиће се, у организацији ЗД Плавно, рибља чорба. Закључено је да ЗД Плавно подржава акцију обнове цркве Светог Ђурђа и гробља, а приоритет је постављање жичане ограде и замјена дотрајалих гвоздених врата на оба улаза у порту. За израду врата већ досад заинтереованост су показала двојица Плавањаца у Србији, обијица врсни мајстори свог заната. Констатовано је да се располаже са око 1.600 евра колико је преостало новца у акцији прикупљања одржаној у Београду у организацији ЗД Плавно, и око 600 евра прикупљених у Плавну. Тим новцем (засад око 2.200 евра) ће располагати одбор у Плавну а за координатора је одређен Милош Русић, од недавно пензионер и становник Плавна. Потребно је да се што прије обаве сви припремни радови и усвоји спецификација потребног материјала и новца за те намјене. Извршни одбор ЗД Плавно захваљује Здравку Бурсаћу и Сави Алфиревићу на организовању окупљања Плавањаца у Батајници на Спасовдан ове године.

ЗД ПЛАВНО. Ново окупљање на Видовдан, код цркве у центру Батајнице [2015-06-05 08:50:48]
На иницијативу чланова Извршног одбора ЗД Плавно, ново окупљање Плавањаца је на Видовдан, 28. јуна (недјеља) поподне и увече, код цркве у центру Батајнице. Плавањци ће у 18 часова у храму Светог архангела Гаврила, присуствовати парастосу видовданским и свим другим српским ратним жртвама, а потом је пригодан духовни и културни програм у парохијском дому и порти цркве. На том скупу биће промовисан нови, шести број зборника „Книнска Крајина“, у којем је више текстова поводом 20 година од изгона Срба из Крајине, као и о четири вијека кистањске Богословије и о 140 година од Црнопоточке буне (1875. године). За трпезом љубави служиће се рибља чорба.

Miloš Rusić [2015-05-23 21:09:00]
Poštovani moji Plavanjci,da vam se javim sa lica mjesta kako smo dočekali i proslavili slavu našega sela Plavna. Došli su nam sa sviju strana,a najorganizovaniji su bili omladinci iz Engleske.Bilo nas je negdje oko 100-150 ljudi.Duhovno su nas zastupala tri sveštenika i pjevački hor,također smo bili i političko zastupljeni, odnosno predstavnici SDSS predsednik Šibensko -Kninske županije,također i podpredsednik. Po duhovnom završetku u crkvi smo se našli pod šatorom,gdje nas je čekalo piće,muzika i hrana.Druženje je bilo lijepo , ali na naašu nesereću pade kiša poslje tri nedjelje i rastjera nas.Bilo je njih i hrabrih koji su ostali do kasno popodne.Neznam kako da vam koju sliku pošaljem ali vi koji imate mogućnost i pratite Fejzbuk u grupi Plavno imate za pogledati. Pozdravljam sve čitaoce ovih riječi.Pozdrav iz Plavna ,tačnije sa Došnice.

Владимир Бурсаћ, Зрењанин [2015-05-21 23:28:26]
Сретан Спасовдан, свим Плавањцима, ма где били, жели Владимир Бурсаћ из Зрењанина!!!

SAVA ALFIREVIC IZ SELA PLAVNA [2015-05-19 18:39:47]
DRAGI PLAVANJCI SVI STE POZVANI U 18 H POCINJE SLUZBA U HRAMU ARHANDJELA MIHAJILA I GAVRILA U BATAJNICI A POTOM U PAROHIJSKOM DOMU DRUZENJE PLAVANJACA UZ TRPEZU LJUBAVI KOJU NAM GOSPOD OSTAVI A MI PLAVANJCI DA JE NIKAD10A NE ZABORAVIMO NI JEDNI DRUGE DA VAVIJEK ZIVIMO U SLOZI I LJUBAVI I DA NE ZABORAVIMO NI SPASDOVDAN NI SVETOG SAVU..

ЗД Плавно. [2015-05-14 14:53:19]
Одржана Изборна скупштина ЗД „Плавно“.Нови четворогодишњи мандат Управном одбору. Изборна скупштина Завичајног друштва „Плавно“ одржана је у Батајници, у Парохијском дому цркве Светог Архангела Гаврила, 12. маја. Анализиран је рад Друштва од претходне изборне скупштине и договорени најважнији задаци у идућем четворогодишњем периоду. Договрено је и да се пригодно обиљежи Спасовдан, у цркви Светог Архангела Гаврила у Батајници и парохијском дому, у четвртак, 21. маја с почетком у 18 сати. Међу приоритете у наредном периоду истакнута је хитна обнова ограде Гробља код цркве Светог Ђурђа у Плавну, као и помоћ свим акцијама које воде прогресу села, и то без било каквог политичког уплитања. Изабрани су Управни одбор у проширеном саставу и Надзорни одбор Друштва. За предсједника Управног одбора поново је изабран Данко Д. Перић. Славко Цвијановић поново је изабран за секретара и благајника Друштва.

Miloš Rusić [2015-05-11 22:14:43]
Poštovani Plavanjci,da vam se lično u svoje ime javim i nešto napišem o mojoj namjeri.Pošto sam poslije 40 godina provedenih izvan Plavna odlučio da se vratim na svoje ognjište i koliko mi bude zdravlje dozvolilo,i energija koja je potrebna ,probat ću tu što dulje da živim. .Plavno je moja velika ljubav,kamen koji me je podkiva i snagu mi davao , trnje koje je bolo i razum u meni budilo,ptice koje su mi pjevale i dušu mazile,lisice koje su štektile i strah u mene ugonile su me nazad privukle i pozvale.Kako reko Plavno je moja velika ljubav i želim mu se lično u okviru moje snage znanja odužiti,u tu namjeru sam se učlanio u Srpsku samostalnu demokratsku stranku Srba,gdje kandidiram u Srpsko nacionalno vijeće Srba,grada Knina.Biće mi drago ako me moji Plavanjci podupru,znam da će biti i onih kojima ovo nije po godu,ali moje gledanje na sve ovo je samo Plavno. Politično sam dozrio u Sloveniji,ekstitenčno(matrialno) sam neodvisan i moj moto je pomoći ovde živećim ljudima ono osnovno ustavno pravo da imaju ,dostup do raznih ustanova koje su neophodne za život.(putevi,voda,javna rasveta,internet......)Svi koji smo se ovdje rodili znamo da je nesloga uvjek bila veliki naš protivnik,trudit ću se da to prevaziđemo i u napred da svima rečem,da nikoga ne isključujem,šta više želim,da nas bude što više kojima je interes naše najljepše selo na svijetu Plavno dovedemo do nekog normalnog sela sa svom infrastrukturom.Unapred se ograđujem od svih priča,pričica čula kazala,svakom sam na uslugu da pojasnim sve i svašta ovdje na fb,zav.društvo ili telefonom.Evo to bi bilo u kratko sa moje strane,pa bez zamjere. Želim čuti vaš odaziv i bez ikakvih kočnica neka bude konstruktivan i kritičan. POZDRAV!!!!

ЗД Плавно. Позив на састанак [2015-05-09 15:52:50]
В.д. предсједника ЗД Плавно сазива састанак, на који су позвани сви заинтересовани Плавањци и сви остали који могу помоћи у активностима Друштва. Састанак ће бити одржан у Парохијском дому цркве у центру Батајнице, у уторак, 12. маја 2015. у 18 часова. Састанак ће бити и скупштина Друштца у циљу обнове рада ЗД Плавно.

Јованка Савић Вукановић [2015-05-06 14:29:02]
Свим нашим драгим Плавањцима који славе Ђурђевдан нека су радосни на данашњи дан! Нека се окупе и дођу једни другима, да учврсте пријатељства и склопе будућа, да не запостављамо нашу славу, да очувамо све оно што нам је вјековима доносио Ђурђевдан, а којега увијек памтимо прољећем обасјаним и сунцем огријаним. А тако нека буде и ове године! И у свим будућим нека нам је на радост! Иако смо расељени и расијани, многи од нас и тужни и далеко од својих, управо због тога - јавимо се једни другима, дођимо својима, охрабримо тиме и себе и најближе, и садашње и будуће пријатеље, да лакше пребродимо бриге и достојанственије дочекамо све оно што нам у сусрет иде! Нека вам је свима на радост и Божији благослов наш данашњи Дан - Ђурђевдан! Ваша Јованка Савић Вукановић из Подгорице

Завичајно друштво "Плавно" [2015-04-26 19:07:49]
Филм Исцељење на Ревији савременог српског филма у Пули Филм “Исцељење”, у којем главну улогу игра Јово Максић, биће један од филмова програма Ревија савременог српског филма, чије се пројекције сваког уторка у другој половини априла и у мају одржавају у Пули. Домаћин смотре је Вијеће српске националне мањине Истарске жупаније, у сарадњи са Координацијом Срба у Истри. Те двије организације су носиоци смотре српске културе у Пули, у чијем склопу је и ревија филмова.

Завичајно друштво "Плавно" [2015-04-20 12:55:15]
Завичајно друштво "Плавно" не зна ништа о било каквом одласку у Плавно, Наиме, ово друштво не планира никакав организовани одлазак у Плавно, макар у догледно вријеме. Свјесни смо тешке економске ситуације у којој се људи налазе. Интересантно је да пред сваки Спасовдан и Светог Саву крену некакве приче. Тако је и овај пут, данас, 32 дана прије Спасовдана.

Јованка Савић Вукановић [2015-04-12 23:31:21]
Воистину воскресе, драги наши земљаци! Гдје год били - да се саберемо! Како год да нам је - да не губимо вјеру и наду! С ким год да смо и гдје год да смо - не заборавимо своје коријене, чувајмо их и обнављајмо. Да се удружимо и да, коначно, практично кренемо у остварење идеје - оснивање једног вида музејске куће за нашу историју, културу, обичаје, нашу свеукупну духовност. Једино тако не ћемо напустити нити изневјерити наше прађедове, нити ћемо остати дужни нашим покољењима. Ми нијесмо народ без историје, али ако ништа не учинимо да је сачувамо - остаћемо без ње! Тада ћемо бити трунке у свемиру које ће вјетар разносити како му је воља! Учинимо све да се то не деси! А сигурна сам да неће, само треба да се удружимо, да наши земљаци договором, преко Завичајног друштва Плаво покрену идеју, ако буде требало, уз помоћ свих нас да је допунимо и да, новчаним прилозима (ма колико год били скромни) и практично почнемо остваривати оно што ће сјутра бити наш најсветија дужност - Историјска кућа нашег Плавна. У то име, драги Плавањци, све вас поздрављам и позивам да се придружите идеји о којој многи од нас сањају и за коју су спремни да је преточе у живот! Ваша Јованка Савић Вукановић

sava alfirevic iz sela plavna [2015-04-12 18:30:21]
VOISTINU VOSKRESE dragi moji plavanjci

sava alfirevic iz sela plavna [2015-04-12 18:30:18]
VOISTINU VOSKRESE dragi moji plavanjci

ЗД Плавно [2015-04-12 12:35:22]
Христос воскресе!

sava alfirevic iz sela plavna [2015-03-23 14:11:15]
od sveg srca vam cestitam na zboru ,inicijativi na volji,i htenju da se pokrene nesto u nasem selu.mesni odbor u zakonu postoji i dobro je da ima ko da ozivi odbor.ja u moje ime i mnogobrojne porodice bratstva alfirevica obecavam pruzicu sve od sebe,pomoci i napraviti sto bude do nas. a sve je do nas p l a v a nj a c a. dace dragi bogo da napravimo i zadrugu i jednu malu mlekaru i sve ono o cemu su plavanjci izrazili svoje zelje .u batajnici treba da se dogovorimo o planu i programu kako najbolje da se organizujemo. mnogo plavanjaca zeli i oce. svima vam zelim zdravlje,da dragi bogo dade.ali i razum,snagu i volju da izdrzite svako iskusenje.u nadi boljeg usmerenja i organizovanosti energije plavanjaca sve vas volim i srdacno pozdravljam

Miloš Rusić (šuša) [2015-03-22 15:27:24]
Pozdrav Plavanjcima,danas smo u Plavnu imali zbor mještana,gdje smo raspravljali o organiziranosti i problemima Plavna. Ustanovili smo incijativni odbor,koji će pokrenuti ustanavljanje mjesnog odbora Plavno,jer do sadašnja organiziranost gdje smo bili skupa sa Golubićem i Strmicom nije funkcionirala i nije davala nikakvih rezultata o rješavanju naše Plavanjske problematike.Dotakli smo se puteva,vode,rasvjete,škole,lova i mogućnosti organizovanja zadruge Plavno.Na tom području će nam biti potrebna pomoć naših iseljenika Plavanjaca.O daljnim akcijama bit će te obavješteni preko fb, zavičajnog društva Plavno i ustno od usta do usta. Želim vam prijatnu nedelju.Miloš Rusić

Јованка Савић Вукановић [2015-03-18 15:58:15]
Поздрављам од срца све наше Плавањце! Пријатно је и лијепо прочитати поруку Саве Алфиревића који се придружује идејама осталих да покренемо неке акције које ће остати темељ и споменик постојању нашег народа у Плавну и шире. Да обновом гробља, цркве, школских објеката, постављање спомен плоче Доситеју Обрадовићу - у најскромнијим потезима сачувамо те наше свете биљеге од даљег пропадања. Опет понављам, многи од нас живе скромно (међу њима је и моја породица), али заједничком акцијом, у стилу Зрно по зрно погача, ипак ћемо учинити нешто вриједно и људски. Овом приликом честитам нашем драгом Јови Максићу за успјех у филму "Исцјељење" и нестрпљиво чекам кад ћу одгледати филм. Да ли нам Јово може рећи колико и како се планира дистрибуција филма изван Србије, јер ми, који смо изван наше Матице, немамо, нажалост, честу прилику да учествујемо у културним догађањима која се, у ширем контексту, тичу наше судбине. У нади и бескрајној жељи, као и спремним скромним новчаним доприносом да кренемо бар са неком од прижељкиваних акција, све вас најљепше поздравља Ваша Јованка Савић Вукановић

Maculis Jovanka [2015-03-15 23:17:42]
Molim foto urednika da ispod istorijskih a i drugih fotografija pise nazive i po mogucnosti i bliza objasnjenja zbog ovdasnjih i buducih generacija .Hvala

ЗД Плавно. [2015-03-11 11:35:12]
Како набавити часопис Книнска Крајина бр. 5 [2015-02-03 10:47:33] Ако сте заинтересовани за часопис, пошаљите на наш имејл Вашу адресу или број телефона. Часопис ћемо Вам послати поштом. Цијена је 300 динара, без поштарине. Ускоро ће се часопис продавати на неколико мјеста у Београду. У Батајници, Бусијама и Пазови, од суботе, 31. јануара продавају га поједини чланови Завичајног клуба “Плавно”.

Jovo Maksić [2015-03-03 01:11:09]
moj mail jovomaksic@gmail.com javite se na tu adresu.

Novakovic Andjelko [2015-02-23 23:23:55]
Dobra vece dali mozemo dobiti broj tel od Jovice i Krste Maksica iz Batajnice porodica Novakovic iz Basela ch moja supruga je djevojacko prezime Gavric selo podnovlje kod Modrice rodjena u Glogovici kcer pokojnoga Milosa Gavrica pozdrav svima vama iz plavna

D. Perić. ФЕСТ 2015, 3. марта 20 сати, Јово Максић у главној улози, филм Исцељење [2015-02-23 10:42:36]
Дом синдиката. Сутрадан Југословенска кинотека, 19 сати (Узун Миркова улица) На овогодишњем Међународном филмском фестивалу ФЕСТ, 3. марта (уторак), у 20 сати у Дому синдиката Београд, као једна од премијера у Србији, биће приказан домаћи филм „Исцељење“ редитеља Ивана Јовића у којем главу улогу игра Јово Максић, а уз њега су још само двојица глумаца Радован Миљанић и Немања Јеремић. Филм ће на ФЕСТ-у бити приказан и сутрадан, 4. марта (сриједа), у 19 сати, у Југословенској кинотеци (Узун Миркова улица, преко пута Етнографског музеја). Цијене улазница на пројекцијама овог филма у Дому синдиката и у кинотеци су су истовјетне, по 300 динара. Јово Макић је у изјави за плавно.рс позвао Плавањце, Книњане и остале заинтересоване на премијеру. Навео је да се на ФЕСТ-у овај филм приказује у оквиру Програмске цјелина Микровејв, која доноси избор српских и регионалних филмова снимљених за мање од 100.000 евра. Продуценти у најави истичу да тај филм поставља питање граница љубави, дато у Христовој заповијести “Љуби непријатеља свога”, тематизујући проблем опроштаја као услов за живот у љубави и побједу над смрћу и бесмислом. Максић, добитник Стеријине награде за глуму, игра православног монаха који ће се наћи на путу унутрашњег исцељења, на начин о којем није ни сањао. „Исцељење“ је свјетску премијеру имало јесенас у Њемачкој, на фестивалу у Котбусу а новембра прошле године добило је награду за најбољи филм у оквиру 13. фестивала европског филма у Скопљу.

sava alfirevic iz sela plavna [2015-02-22 19:45:16]
braco plavanjci probudite se iz sna.ucinite da ozivi plavanjsko drustvo.da se cesce cujemo i vidimo i da se organizujemo da silu i energiju koju plavanjci uz boziju pomoc mogu i treba da usmere i da naprave plan od svih ovih predloga i jovanke i drugih o muzeju o mjestu za sastajanje u batajnici i u plavnu..molim plavanjce koji razumiju ovaj predlog i zainteresovani su da to i napravimo uz boziju pomoc:neka daju predloge i planove ili resenja kako oni vide opravku crkve,kapije,ograde,ikonostasa,unutrasnjosti crkve.kao i obnovu o. s. dositej obradovic,kao i svih drugih skola u plavnu. braco plavanjci probudite se,ukljucite se ma dje da ste.da ozivi drustvo.

ЗД Плавно. Како набавити часопис Книнска Крајина бр. 5 [2015-02-03 10:47:33]
Ако сте заинтересовани за часопис, пошаљите на наш имејл Вашу адресу или број телефона. Часопис ћемо Вам послати поштом. Цијена је 300 динара, без поштарине. Ускоро ће се часопис продавати на неколико мјеста у Београду. У Батајници, Бусијама и Пазови, од суботе, 31. јануара продавају га поједини чланови Завичајног клуба “Плавно”.

vucji brat [2015-02-03 08:13:42]
hvala na informaciji.

ЗД Плавно. Како набавити часопис Книнска Крајина бр. 5 [2015-02-02 12:32:57]
Ако сте заинтересовани за часопис, пошаљите на наш имејл Вашу адресу или број телефона. Часопис ћемо Вам послати поштом. Цијена је 300 динара без поштарине). Ускоро ће се часопис продавати на неколико мјеста у Београду. У Батајници, Бусијама и Пазови, од суботе, 31. јануара продавају га поједини чланови Завичајног клуба “Плавно”.

ZD Plavno. Kako nabaviti casopis Kninska krajina br. 5 [2015-02-02 11:41:55]
Ako ste zaintereovani za casopis, posaljite na nas imejl Vasu adresu ili broj telefona. Casopis cemo Vam poslati postom. Cijena je 300 dinara (bez postarine). Uskoro ce se casopis prodavati na nekoliko mjesta u Beogradu. U Batajnici, Busijama i Pazovi, od subote ga prodavaju pojedini clanovi Zavicajnog kluba Plavno.

sava alfirevic iz sela plavna 02.02.2015. [2015-02-02 11:18:29]
kaze nas poeta jovanka savic vukanovic u stivu od 30.11.2014. za nas plavanjce najvazniju stvar i za sva vremena: dragi nasi plavanjci budimo slozni,imajmo ,volju i zelju,imajmo vjeru i nadu. i bog dragi ce nam onda pomoci. ja cu samo malo da podebljam ovu misao pesnikinje koju nam je bog dao da nam bude luconosa. u pamet se braco plavanjci i neka ljubav koju nam je dragi bog dao bude osnova svega sto cinimo. da se cjenimo ,volimo,postujemo i o svemu dogovaramo. da nikad ne zaboravimo ni plavno ni jedni druge,onda ni dragi bogo nece zaboraviti nas. amin.

ZD Plavno. Odgovor [2015-02-02 10:49:28]
Posaljite na nas imejl Vasu adresu ili broj telefona kako bismo Vas kontaktirali. Casopis cemo poslati Vam postom. Cijena je 300 dinara (bez postarine). Uskoro ce se casopis prodavati na nekoliko mjesta u Beogradu. U Batajnici, Busijama i Pazovi prodavaju je clanovi Zavicajnog kluba Plavno. Pozdrav

vucji brat [2015-02-01 20:40:45]
gdje moze da se nabavi peti broj casopisa Kninska krajina ?

ZD Plavno. Плавањци у Батајници прославили Светог Саву [2015-01-31 19:54:02]
Служењем литургије, поменом свим погинулим и умрлим Плавањцима у посљедњим деценијама, и светосавском бесједом оца Крсте Максића, у цркви светих архангела Михаила и Гаврила у Батајници, 31. jанура је обиљежена традиционална плавањска слава, Савиндан. У парохијском дому ове батајничке цркве освјештан је славски колач. О Малом морејском рату 1714-1718. године, у којем је Плавно дошло у састав Млетачке републике говорио је Ђуро Ђурић. То предавање је било и увод у представљање петог броја часописа „Книнска Крајина“ у којем је објављено и неколико текстова о Плавну. На промоцији су говорили и Милојко Будимир, Раде Матијаш и Јово Каблар. Модератор промоције Д. Перић је прочитао поруке са светосавске свечаности одржане 27. jануара у Плавну и двије пјесме Јованке Савић Вукановић. Д.П

ZD Plavno Свети Сава прослављен у Плавну [2015-01-30 11:20:36]
Плавањци су 27. јануара прославили Светог Саву, а са тог окупљања су упутили честитку учесницима Световаског скупа у Батајници. Славље у цркви светог Ђурђа је почело Светом литургијом коју је служио протојереј Милорад Ђекановић. Литургији је присуствовао већи број вјерника међу којима је било и дјеце за које су припремљени скромни поклони. Пресијечен је славски колач и освећено славско жито. Потом је свештеник говорио о животу и раду Светог Саве, а услиједиле су дјечије рецитације. Након литургије и програма, окупљени у братској кући договорили су да се у наставку обнове цркве замјене јужна врата као и унутрашња врата. За то је намијењен новац преостао у акцији обнове. Договорено је да се засади шљивик у долу изнад гробља. Саднице шљиве обезбијеђене су из Србије, а Плавањци ће уредити и узорати земљиште. Одлучили су да ће Жељко Русића одржавати гробље кроз читаву годину, уз годишњу материјалну надокнаду од 1.200 евра која ће се сакупљати у дијаспори као и у самом селу и цркви. “Молимо Вас да нам помогнете око нашег пројекта јер то је стварна слика ко смо и какви смо. Нека нас наше будуће генерације по добру упамте”, поручио је наш молитвеник пред Господом, протојереј Милорад Ђекановић

Милорад С. Кураица [2015-01-27 20:17:24]
Поштовани, Благовремено, 04. јануара 2015. године, доставио сам Вам информацију да ће промоција књиге ``Прометејска стијена изгнанства``, нашег Плавањца - Јована Опачића бити у Београду 22. јануара 2015. године. О наведеној промоцији ни ријечи текста, али ни једне једине фотографије?! Благо речено – зачуђујуће! Није, ваљда, да сајт Завичајног друштва Плавно дијели Плавањце на подобне и неподобне? Овакав однос Јован Опачић није ничим заслужио. Искрено. Милорад С. Кураица

ZD PLAVNO. OПТУЖНИЦЕ ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ У ГРУБОРИМА И У РАМЉАНИМА [2015-01-27 14:37:24]
Због ратног злочина послије хрватске војно-полицијске акције "Олуја", загребачко Државно тужилаштво је подигло двије оптужнице против бивших припадника полиције, Жељка Сачића, ратног помоћника заповједника Штаба специјалне полиције МУП-а и Фрање Дрље, бившег припадника полицијске јединице Лучко. Сачић и Дрљо терете се за ратни злочин против цивила на ширем подручју Книна и Грачаца 25. и 26. августа 1995. године, навело је тужилаштво. Дрљо је јунa 2014. године првостепено ослобођен за ратни злочин у Груборима. Оптужница против Сачића и Дрље услиједила је седам мјесеци након што је суд, за злочин у Груборима неправоснажно ослободио Дрљу и његовог саоптуженика Божу Крајину. Тужилаштво, како су пренијеле новинске агенције, наводи да се злочин догодио "за вријеме трајања оружаног сукоба између оружаних снага Републике Хрватске и српских паравојних формација", послије него што је издата заповјест јединицама специјалне полиције, па тако и Антитерористичкој јединици Лучко, које су требале претражити подручје на ширем подручју Книна од "заосталих диверзантско-терористичких скупина и минско-експлозивних средстава". Сачића тужилаштво терети да је као помоћник заповједника Штаба специјалне полиције МУП-а са сједиштем у Грачацу, пропустио да обезбједи ефикасни надзор над поступањем припадника специјалне полиције, у складу са међународним конвенцијама. "Терети га се да је пропустио осигурати дужни надзор, иако је знао да су поједини припадници АТЈ-а Лучко 25. августа 1995. у засеоку Грубори усмртили шест цивилних особа и запалили већину кућа у селу. Терети га се да је, знајући за наведени догађај иако је био дужан, пропустио подузети мјере и радње да се спријече даља таква поступања и да се починитељи казне, након чега је дозволио да припадници јединице и другоокривљеник као вођа једне од група јединице, наставе акцију током које су 26. августа 1995. запалили више кућа у селу Рамљани на потезу Книн-Дрниш", навело је тужилаштво. Осим тога, Сачић се терети да је "надлежним полицијским службеницима забранио провођење увиђаја и других службених радњи усмјерених на откривање злочина и његових починитеља те је заповеднику јединице издиктирао неистинит извјештај према којем је јединица 25. августа 1995. у акцији у селу Грубори наишла на оружани отпор од осам до 10 непријатељских војника, што је имало за послиједицу лишавање живота Ђ. К., хапшење С. К. те су запаљене три стаје и једна кућа при чему су погинуле двије неидентификоване женске особе и два мушкарца старије доби". Тужилаштво тврди и да је такав неистинит извјештај достављен Главном стожеру ХВ-а у Загребу. У истом се случају требало судити и Игору Бенети, који, међутим, никада није сјео на оптуженичку клупу, јер је прије почетка суђења нађен његов леш, а по службеној полицијској верзији, радило се о самоубиству вјешањем. За злочин у Груборима прво је био осумњичен и Сачић, али истрага против њега је раздвојена, као и за Дрљу у односу на злочин у Рамљанима за који је сада оптужен.

ZD Plavno. Ponavljamo - svetosavski skup Plavanjaca je u subotu, 31. januara [2015-01-26 17:35:42]
ZD Plavno. Ponavljamo da je svetosavski skup Plavanjaca u subotu, 31. januar. Prema informacijama koje smo danas dobili, nepoznat neko ili ko već, širi socijalnim mrežama na Internetu informaciju da je Svetosavski skup Plavanjaca i promocija časopisa, navodno sutra. ZD Plavno je taj skup organizovalo i najavlio ga je, za subotu, 31. januara.

ZD Plavno. Ponavaljamo da je skup svetosavski skup Plavanjaca u subotu [2015-01-26 15:30:23]
Prema informacijama koje smo danas dobili, nepoznat neko ili ko već, širi socijalnim mrežama informaciju da je Svetosavski skup Plavanjaca i promocija časopisa, navodno sutra. ZD Plavno je taj skup organizovalo i najavljuje ga, ponovo, za subotu, 31. januara.

ZD Plavno. Povaljamo da je skup svetosavski skup Plavanjaca u subotu [2015-01-26 15:29:48]
Prema informacijama koje smo danas dobili, nepoznat neko ili ko već, širi socijalnim mrežama informaciju da je Svetosavski skup Plavanjaca i promocija časopisa, navodno sutra. ZD Plavno je taj skup organizovalo i najavljuje ga, ponovo, za subotu, 31. januara.

ЗД Плавно Светосавско дружење Плавањаца, црква у центру Батајнице, 31. јануара [2015-01-24 15:38:46]
Светосавско дружење Плавањаца, субота, 31. јануара, почетак у 12 сати, црква и парохијски дом у центру Батајнице. У 12 сати почиње литургија и помен. Послије завршетка, око 12.30 сати, је промоција петог броја часописа „Книнска Крајина“, у парохијском дому. Часопис “Книнска Крајина“, који издају Завичајни клуб Книнска Крајина, СКД „Зора“ Книн-Београд и Удружење Срба из Хрватске, потписује у овом броју као суиздавач Завичајно друштво Плавно, које на тај начин обиљежава десетогодишњицу рада. Једнa од тема броја посвећена је 245. годишњици од настанка Ижице, књиге коју је Доситеј Обрадовић, велики српски просвјетитељ, завршио у Плавну марта 1770. Ђорђе Ђурић пише о Плавну и Книнској Крајини поводом три вијека од Малог морејског рата. О географији Плавна пише проф. Тоде Шеша (текст настао прије педесетак година). Нови број излази поводом Савиндана, а у уводној рубрици „Календар“ је подсјећање да су 2015, годишњице низа догађаја из историје Книнске Крајине, Сјеверне Далмације и Тромеђе Далмације, Лике и Босне. У љето 1875. је почео српски устанак на Тромеђи Лике, Босне и Сјеверне Далмације, у Црним Потоцима, Одбори за помоћ су формирани у Далмацији, гдје је један од првих и најактивнијих био одбор у Книну, на челу са др Ловром Монтијем. У овом часопису је и подсјећање на 400 година од оснивања Богословије у манастиру Крка (која ће бити обиљежена на Преображење, 19. августа ове године).

ЗД Плавно [2015-01-23 19:14:18]
Пети број Книнске Крајине, промоција поводом Светог Саве, у суботу, 31. јануара. Нови пети број часописа Книнска Крајина, који издају Завичајни клуб Книнска Крајина, СКД Зора Книн-Београд и Удружење Срба из Хрватске, потписује као суиздавач Завичајно друштво Плавно, које на тај начин обиљежава десетогодишњицу рада. Нови број излази поводом Савиндана, а у уводној рубрици Календар је подсјећање да су 2015, годишњице низа догађаја из историје Книнске Крајине, Сјеверне Далмације и Тромеђе Далмације, Лике и Босне. Једнa од тема броја посвећена је 245. годишњици од настанка Ижице, књиге коју је Доситеј Обрадовић, велики српски просвјетитељ, завршио у Плавну марта 1770. Ђорђе Ђурић пише о Плавну и Книнској Крајини поводом три вијека од Малог морејског рата. О географији Плавна пише проф. Тоде Шеша (текст настао прије педесетак година). У љето 1875. је почео српски устанак на Тромеђи Лике, Босне и Сјеверне Далмације, одбори за помоћ су формирани у Далмацији, гдје је један од првих и најактивнијих био одбор у Книну, на челу са др Ловром Монтијем. У овом часопису је и подсјећање на 400 година од оснивања Богословије у манастиру Крка (која ће бити обиљежена на Преображење, 19. августа ове године).

ZD PLAVNO [2015-01-23 17:51:49]
Druženje povodom 10 godina društva i seoske slave Svetog SAVE planiramo za 31.01.2015.godine(subota).Tom prilikom biće i predstavljen peti broj časopisa "Kninska Krajina" sa dosta tekstova posvećenih Plavnu.O tačnoj satnici početka druženja bićete blagovremeno obavješteni.

sava alfirevic iz sela plavna [2015-01-21 18:17:16]
hvala kume,hvala bogu sv. savi i svim plavanjcima koji se radosno plavna sjecaju,takodje sv. save.dragomi je da se ne zaboravi.

Д. Перић Одговор savi aqlfirevicu из села плавна на јовандан [2015-01-21 10:45:26]
Одговор savi aqlfirevicu из села плавна на јовандан, на његово питање: "оцемо ли прославити савидан". У штампу је предат нови, пети број часописа "Книнска Крајина" у којем је неколико текстова посвећено Плавну. То су текстови поводом 245-годишњице од настанка "Ижице" Доситеја Обрадовића, коју је велики српски просвјетитељ написао у Плавну 1770. године, текст ма Ђорђа Ђурића о Плавну и Книнској Крајини - три вијека од Малог морејског рата, подаци о Ратку Ђурићу итд , и географски подаци о Плавну које је прикупио проф. Тоде Шеша, његов дипломски рат прије педесетак година. У часопису, чију припрему и финансирање је обавило Завичајно друштво Плавно, је још неколико текстова о важним книнским историјским темама. Промоција ће бити одржана у данима око Светог Саве, највјероватније 31. јануара. Одговор је, дакле; "оћемо".

sava aqlfirevic iz sela plavna na jovandan [2015-01-20 21:23:14]
braco plavanjci ocemo li proslaviti savindan ???????

Plavanjci iz sela Plavna [2015-01-19 09:53:32]
Vaistinu se javi.

sava alfirevic iz sela plavna [2015-01-19 09:28:28]
bog se javi braco plavanjci

Д. Перић [2015-01-08 11:28:28]
Данас се навршава тачно десет година од 8. јануара 2005, када је основано Завичајно друштво “Плавно”. Оно је 2008. издало Монографију о Плавну, а 2013. у организацији друштва које је за обнову цркве светог Ђурђа прикупљало новац у Србији и читавој дијаспори, масован одлазак у Плавно. Прво окупљање Плавањаца организовано је, по Светом Сави, 28. јануара 2005. године у парохијском дому и цркви Светог архангела Гаврила у Батајници. Идући скуп одржан је на Спасовдан те године, а тих дана и дружење у Земуну. Идућих година светосавски и спасовдански сусрети Плавањаца организовани су у парохијским домовима обе цркве у Батајници, а 2009. у парохијском дому цркве Свети Ћирило и Методије на Бусијама. У склопу тих догађаја и у другим приликама представљено је стваралаштво пјесникиње Јованке Савић-Вукановић која живи и ради у Подгорици, историчара др Петра Опачића. представљена је и књига „Доситеј у Далмацији“ мр Милорада С. Кураице, одржано предавање о насељавању Плавна и о Малом морејском рату ма Ђуре Ђурића а о Далматинској епархији у 18. вијеку говорио је ма Радован Пилиповић. Завичајно друштво „Плавно“, иако се и само финансира искључиво из чланарине и, посебно, спонзорства чланова, новцем је помогло формирање КУД у Бусијама.

МИЛАН ( МИЈО) БУРСАЋ [2015-01-07 17:20:10]
МИР БОЖИЈИ , ХРИСТОС СЕ РОДИ ! Свим Плавањцима , као и свим пријатељима нашег Плавна , нака Божић донесе пуно здравља, среће , љубави , слоге и напретка у Новој 2015. години !

Милорад С. Кураица [2015-01-04 22:07:23]
Наш комшија и пријатељ из Плавна Јован Опачић звани Баран издао је нову књигу ``Прометејска стијена изгнанства``. Према информацијама које су дошле до мене промоција наведене књиге биће 22. јануара 2015. у Београду - Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, Васе Чарапића 20, Београд ( мјесто/адресу би требало провјерити ) са почетком у 18 сати. Уколико Ваш - наш сајт има жељу и потребу да конкретније и детаљније најави и испрати ову промоцију нека ми се јави неко од администратора или уредника даћу контакт податке од Јована, који ће дати прецизну и свеобухватну информацију око учесника/говорника ... Мој телефон је 064/1815231 или на електронску пошту mkuraica@eunet.rs. Радујући се успјешној сарадњи, упућујем изразе високог поштовања! Ваш Милорад С. Кураица

D. Perić [2014-12-15 09:45:48]
Предавању двојице истакнутих предавача Ђуре Ђурића и Радована Пилиповића, о догађајима у Плавну прије три вијека, и почетка Малог морејског рата, присуствовало је у Библиотеци Свети Сава у Земуну, око 50 Плавањаца и других заинтересованих грађана. Предавање у организацији Завичајног друштва “Плавно” и Српског културног друштва “Зора” Книн-Београд, било је пропраћено факсилима докумената из 18. вијека, као и музејски вриједних предмета сачуваних у протеклом периоду у највећем засеоку у Плавну, Ђурићима, и први пут доступних јавности. Ђуро Ђурић је у предавању истакао да је у вријеме Малог морејског рата (1714-1718), дошло до разграничења између Венеције и Османлијског царства, што је у историји названо Моћенигова граница. Тада је одређен и “кувин”, односно заједничко земљиште становника Плавна. Он је подсјетио да су локални ускоци ослободили Плавно, Стрмицу и тврђаву Главаш још и прије званичног почетка овог рата. Плавањац Ратко Ђурић познат под надимком Телента, је због ратних заслуга добио одликовање генералног провидура Ангела Ема. Телента се нешто касније, у љето 1715, истакао у још једној бици, по свој прилици, за Сињ. Послије те битке, традиционално се одиграва витешко народно такмичење “Сињска алка”. Хрватска историографија најчешће Мали морејски рат, претенциознао, назива “Сињски рат”. Радован Пилиповић, директор Архива Српске православне цркве, говорио је о ширем историјском контексту на почетку 18. вијека, о борби Српске Цркве за права вјерника и саме цркве у покрајини Далмацији и суседним подручјима. Истакао је велики допринос епископа Саватија и Стефана Љубибратића, иначе стрица и синовца, с почетка 18. вијека, који су на ово подрушје дошли из Херцеговине. Подсјетио је и више историјских великана Срба из Далмације у 18. вијеку, посебно Герасима Зелића и Симеоана Кончаревића. У име Завичајног друштва и “Зоре” новинар Д. Перић је, истакао да је “Зора” основана прије тачно четврт вијека, 25. новембра 1989, у Плавну, као и да се 8. јануара навршава прва деценија дјеловања завичајног друштва. Перић је подсјетио и да је период у којем је основана “Зора” био вријеме турбулентих промјена и у Книнској крајини и читавој бившој СФРЈ. Према његовим ријечима, оба друштва с правом могу похвалити постигнутим резултатима. Аутори и организатори предавања најавили су да ће шири текстови о те двије, али и о другим темама из тог и других историјских периода Крајине, бити објављени у новом, петом броју зборника “Книнска крајина”. Predavanju dvojice istaknutih predavača Đure Đurića i Radovana Pilipovića, o događajima u Plavnu prije tri vijeka, i početka Malog morejskog rata, prisustvovalo je u Biblioteci Sveti Sava u Zemunu, oko 50 Plavanjaca i drugih zainteresovanih građana. Predavanje u organizaciji Zavičajnog društva “Plavno” i Srpskog kulturnog društva “Zora” Knin-Beograd, bilo je propraćeno faksilima dokumenata iz 18. vijeka, kao i muzejski vrijednih predmeta sačuvanih u proteklom periodu u najvećem zaseoku u Plavnu, Đurićima, i prvi put dostupnih javnosti. Đuro Đurić je u predavanju istakao da je u vrijeme Malog morejskog rata (1714-1718), došlo do razgraničenja između Venecije i Osmanlijskog carstva, što je u istoriji nazvano Moćenigova granica. Tada je određen i “kuvin”, odnosno zajedničko zemljište stanovnika Plavna. On je podsjetio da su lokalni uskoci oslobodili Plavno, Strmicu i tvrđavu Glavaš još i prije zvaničnog početka ovog rata. Plavanjac Ratko Đurić poznat pod nadimkom Telenta, je zbog ratnih zasluga dobio odlikovanje generalnog providura Angela Ema. Telenta se nešto kasnije, u ljeto 1715, istakao u još jednoj bici, po svoj prilici, za Sinj. Poslije te bitke, tradicionalno se odigrava viteško narodno takmičenje “Sinjska alka”. Hrvatska istoriografija najčešće Mali morejski rat, pretencioznao, naziva “Sinjski rat”. Radovan Pilipović, direktor Arhiva Srpske pravoslavne crkve, govorio je o širem istorijskom kontekstu na početku 18. vijeka, o borbi Srpske Crkve za prava vjernika i same crkve u pokrajini Dalmaciji i susednim područjima. Istakao je veliki doprinos episkopa Savatija i Stefana LJubibratića, inače strica i sinovca, s početka 18. vijeka, koji su na ovo podrušje došli iz Hercegovine. Podsjetio je i više istorijskih velikana Srba iz Dalmacije u 18. vijeku, posebno Gerasima Zelića i Simeoana Končarevića. U ime Zavičajnog društva i “Zore” novinar D. Perić je, istakao da je “Zora” osnovana prije tačno četvrt vijeka, 25. novembra 1989, u Plavnu, kao i da se 8. januara navršava prva decenija djelovanja zavičajnog društva. Perić je podsjetio i da je period u kojem je osnovana “Zora” bio vrijeme turbulentih promjena i u Kninskoj krajini i čitavoj bivšoj SFRJ. Prema njegovim riječima, oba društva s pravom mogu pohvaliti postignutim rezultatima. Autori i organizatori predavanja najavili su da će širi tekstovi o te dvije, ali i o drugim temama iz tog i drugih istorijskih perioda Krajine, biti objavljeni u novom, petom broju zbornika “Kninska krajina”.

Jovanka Savić Vukanović [2014-11-30 21:47:37]
Poruka ili bolje reći pitanje Vučjeg brata (nedavno objavljeno na našem sajtu) da li se planira renoviranje neke od naših škola u Plavnu, čini se da je došla u posljednji trenutak. Na to koliko su naše nekadašnje školske zgrade zapuštene i ruinirane podsjetila nas je i jedna reportaža, takođe postavljena na naš sajt. A pokazalo se da slogom i vjerom možemo dosta toga uraditi - svijetli primjer za to je obnova krova i rekonstrukcija naše Crkve. Vjerujem da bismo na sličan način mogli da obnovimo ili bar konzerviramo ostatke građevine stare škole "Dositej Obradović", preko puta Crkve, na koju bismo postavili i spomen-ploču, i isto tako da, za prvu ruku, kako ne bi dalje propadala, obnovimo našu nekadašnju šestorazrednu školu u Zorićima. Naravno, s vremenom bi došla na red i ona u Torbicama. Pokušati najprije stupiti u kontakt sa našim ljudima koji na bilo koji način imaju kontakte sa opštinskim vlastima u Kninu i vidjeti da li se od strane opštine može za te namjene očekivati kakva donacija. A zatim organizovati se međusobno, gdje god se nalazili u Srbiji i Crnoj Gori, kao i inostranstvu, i izdvojiti pojedinačno, koliko je to u našoj moći, dio sredstava za obnovu naših škola. To je naša dužnost, osnovni moralni adut kojim ćemo pokazati koliko poštujemo svoju istoriju, kulturu, i sveukupni život koji je formirao našu svijest, vjeru i ljudske vrijednosti kao naroda koji je kroz svoju tradiciju tako ljubomorno i s ponosom čuvao svoju originalnost i identitet. Znam da su za to potrebna pozamašna sredstva, ali krenimo redom: najprije jedna, pa druga, odnosno treća školska zgrada. Ne očekujemo da se to brzo završi. Ali, ako posao počnemo, on će se i završiti, pa makar to bilo i za više godina. Jer, ako mi sami sebe ne sačuvamo u sopstvenom sjećanju, drugi neće, svakako. Tek tada za druge ne ćemo postojati. Dragi naši Plavanjci, budimo složni, imajmo volju i želju, imajmo vjeru i nadu, i Bog dragi će nam onda pomoći. Kao narod, nikad nijesmo gledali šta drugi ima u svom dvorištu, već smo se trudili da naše dvorište bude puno i da ničega ne budemo željni. Svako od nas neka priloži koliko može, ako se svi odazovemo - to će biti dovoljno! Neka naše Zavičajno društvo bude naše saborište, odakle ćemo krenuti sa akcijom, pronađimo među nama one koji su agilniji, spretniji i u svakom pogledu umješniji da rukovode ovom akcijom. Jedino na ovaj način nećemo izgubiti svoju istoriju i svoje korijene. A šta je za jedan narod važnije od toga? Bilo bi dobro da se na našem sajtu čuju i mišljenja drugih. Zato se odazovite, predlažite, ponudite ideje i načine za ovu našu, nadam se uz Boga, blagoslovljenu buduću akciju saniranja školskih zgrada u kojima smo sticali prva saznanja o sebi i svijetu. Sve vas od srca pozdravlja vaša Jovanka Savić Vukanović iz Zorića, Podgorica

Vucji brat [2014-11-13 09:20:06]
da li postoji ideja u vezi neke rekonstrukcije skole ?

Milan [2014-11-07 09:41:10]
Nedavno sam prolazio kroz Veternik i uz autoput video reklamu za firmu Plavnoplet. Cujem da ona dobro radi. Dragi mi je zbog imena i svega ostalog.

Милорад С. Кураица [2014-11-04 21:20:03]
Срдачан поздрав уз честитке на новом изгледу сајта. У списку оних који су убијени или нестали из Плавна за и након злочиначке ``Олује`` чини ми се недостаје једно име и презиме. Ради се о Јови или Јовану Бурсаћу - Стевићу. Мислим да је то брат Дамјанов. Колико се сјећам ( осенили се! Ха! Ха! Ха! ) да смо га звали Ледени. Ако је тачно што сам написао било би штета и нељудски изоставити га са наведеног списка. Свако добро!

Jovanka Savić Vukanović [2014-10-29 15:10:22]
Sjećanje na profesora Stojana Jankovića
Iako sam bila učenik kninske gimnazije, nijesam imala tu sreću da mi srpski jezik predaje naš čuveni profesor Stojan Janković. Ali priče, svjedočenja i sjećanja onih koji su tu čast imali dovoljno su upečatljivi da osjetimo i znamo o kakvoj se ličnosti radilo. Bio je legenda i po tome što je o književnim legendama, pored ostalih, i o Njegošu, govorio s veličanstvenim entuzijazmom, posvećenošću, poštovanjem, kakvo se rijetko susretalo. Njegoš je za njega, što je sasvim i očekivano, bio nedosegljiva duhovna vertikala, kojemu je posvetio i po 6-7 školskih časova, daleko više nego što je tadašnjim nastavnim planom bilo predviđeno. On je imao svoju mjeru u procjenjivanju vrijednosti i nije se mnogo obazirao na drugačije norme i kalupe. I bio je u pravu. Ovoga ljeta, u avgustu, baš na Ilindan, kada sam imala književno veče u Baru, govoreći o svojim književnim počecima i školovanju, iznijela sam, pored ostalog, i ovaj detalj o našem čuvenom profesoru Jankoviću. Preko njega sam, čini mi se, osjetila onu, u isto vrijeme, i tananu i jaku, vezu sa njegoševskom Crnom Gorom. Onom Crnom Gorom koje je danas, nažalost, sve manje. Pitam se samo s kakvom je Crnom Gorom u svojoj duši i u svojoj svijesti kretao na svoj posljednji put profesor Janković, u trenutku dok se opraštao i od nje i od nas. Znam samo da je njegov odlazak samo formalnost, jer nam je mnogo toga ostavio za nauk, za život i za nadu. I zato takvi ljudi ne odlaze. Oni ostaju sa nama, postajući dio nas samih.

Jovanka Savić Vukanović, Podgorica [2014-01-05 21:16:36]
Dragi naši Plavanjci! Neka vam naš sveti i svijetli praznik Božić donese mir u vaše domove. Svaku našu misao i osjećanja, našu dušu i vjeru neka oplemeni i uzdigne iznad dnevnih potrošnih stvari. Da se okrenemo jedni drugima, i da u međusobnoj pomoći i razumijevanju, a to nam itekako nedostaje, budemo bolji ljudi! Pokušajmo pronaći načina kako da se sastanemo, da ponešto od naših ideja ostvarimo. Jer, među nama ima pametnih, obrazovanih ljudi, mladih talenata, vrijednih radnika... Učinimo sve da naše Zavičajno društvo ne presahne, da naš sajt ponovo krene naprijed, da ne budemo u još većem rasijanju nego što smo sada. Još jednom vas pozdravljam sa željom da se u miru Božijem okrenemo onom najljudskijem u nama, i da, dijeleći ga sa drugima, budemo svi zajedno bogatiji. Kad smo zajedno, onda smo i sigurniji, jače volje i vjere. Svako dobro! Vaša Jovanka Savić Vukanović

Jovanka Savić Vukanović [2013-10-30 20:02:32]
Vaša poruka I pored poduže zadrške i razmišljanja, ipak sam odlučila da se javim povodom poruke našeg, jednog vjerovatno mlađeg, Plavanjca sa potpisom Metalac iz Đurića. Mada njegov tekst ne bi trebalo smatrati strašno dramatičnim, ali ipak smatram da je u svojim ocjenama o našem sajtu, otišao malo predaleko. Predaleko u smislu da, i pored možda dobre namjere, njegov tekst odiše popriličnim negatorstvom, kriticizmom, sa prejakim zamjeranjem, smatram i nedovoljno utemeljenim, da nam je sajt, kako on kaže, neozbiljno urađen i da je činjenica što nema foruma i mogućnosti za čat, to kolosalna greška. Tačno je da da bi sa forumom (ili forumima), kao ičatom, bio savremeniji, i da nam je to potrebno, ali smatram da svakom poslu, pa i ovom, koji je, možemo reći, tek počeo da živi, treba prići dobronamjerno, s mjerom u kritici i u savjetu, a prije svega sa voljom i odlučnošću da se POMOGNE. Jer, opšte je poznato da, pogotovo danas, veoma brzamo u svojim kritičkim sudovima, a kada treba da se neka stvar, situacija ili problem sagledaju sistemski, što obuhvatnije i temeljnije, onda se najčešće distanciramo i ostajemo po strani. To, prije svega, nije etički, konkretnije rečeno, nije ljudski. Smatram da smo tu da pomognemo našoj ekipi koja priprema sajt, da komuniciramo s njom, da vidimo u čemu i kako možemo da poboljšamo ovaj naš portal, koji je do sada već zbližio mnoge od nas, odškrinuo vrata našim isprekidanim komunikacijama i susretima, dao malo snage, volje i optimizma da se ujedinjujemo, da sve što je posljednjim nesrećnim ratom prekinuto, ponovo, koliko je to god moguće, SPOJIMO.Da se, kao narod i etnikum, udružujemo, da tako budemo jači i svjesniji samih sebe, svoje djece, njihovih talenata i potencijala, ukratko, da nastavimo tamo gdje smo stali. Da se izborimo za sve ono što imamo a što je vrijedno i plemenito. A poručujem : našem mladom Plavanjcu Metalcu iz Đurića, kao i svima nama, da imamo mnogo toga značajnog i u duhovnom i uopšte u ljudskom smislu. Otuda upravo naš sajt smatram našim prozorom u svijet, i zato treba da iskoristimo sve šanse koje nam on može pružiti, ali isto tako da budemo spremni da pomognemo našoj ekipi koja ga priprema, da bude još bolji, efikasniji i savremeniji. Sve to uz poštovanje iskustva i znanja nas, starijih generacija, ali i naše mladosti koja je obrazovana i koja se školovala u današnjem vremenu. Naše snage treba samo da ujedinimo, jedino tako ćemo moći ljudski da napredujemo. Dragi moji Plavanjci, uz nadu i očekivanje da se javite svojim idejama, iskustvom, humanitarnim i drugim potezima, savjetima, želim vam svako dobro! P.S. Učinimo da naš sajt bude naša najljepša sabornost, naša odgovornost i sve ono najljudskije što, kao narod, nosimo u sebi i sa sobo! Vaša Jovanka Savić Vukanović

BURSAĆ RAIČEVIĆ MARIJA [2013-09-26 14:21:31]
PREDIVNO JE VIDJETI SLIKE SVOGA SELA PONOSNA SAM NA SVOJ NAROD ŽIVI I ZDRAVI MI BILI GDJE SE GOD NALAZILI DAĆE BOG DA SE VIŠE SASTAJEMO U NAŠEM PLAVNU.

Slavisa Plavanjac [2013-09-18 00:25:47]
Zdravo svima zanima me ima li kakvih okupljanja Plavanjaca u Plavni?????

ljuan [2013-09-06 16:35:57]
Draga moja tetko, primi lepe pozdrave iz Ljubljane i sve najbolje. :) +386 31 385 880 ljuan

Metalac iz Djurica [2013-09-05 20:40:32]
Sajt je neozbiljno uradjen,pregledan jeste,al' mu fali foruma i cat..Smisao interneta je diskusija,a to ovaj sajt ne omogucava, sto je kolosalna greska.Pretpostavljam da sajt vodi starija garda,preko 50 godina,pa nadalje.Upravo u tom duhu je i odradjen sajt.Aj,uzdravlje braco Plavanjci

radomir rusić [2013-09-03 22:40:06]
---,veliki pozdrav za sve moje zemljake moje plavanjce i neka vas čuva dragi bog vas i vaše familije ma gde god se nalazili ŽIVELI

Ваше имеNikola Bjelotomić [2013-08-29 12:51:39]
Ваша порука: Svaka cast Plavanjci, sajt je odlican upravo onakav kakav ja zelim za moje Tiskovcane, Pozdrav za adiministratore

Ваше име Милорад Ђекановић [2013-07-31 11:33:28]
Ваша порука Помаже Бог свим Плавањцима широм свијета!Молим одбор за обнову храма да радимо по приоритету. 24.07.2013.г.мајстор је узео димензије иконостаса и очекујем сваки дан да ми достави трошковник да могу да Вам прослиједим.Што се тиче 15.08.за састанак ја сам на годишњем а и сабор је у Голубићу.Ако није проблем да се сакупимо 25.08.(Недеља),по распореду ми је служба у Плавну.Молим Вас да ми доставите број факса на који да Вам доставим имена приложника који су своје прилоге дали овдје код мене.Обавјештавамо Вас да ћемо 03.08.2013.г.у 11:30 одржати парастос свима пострадалима у протеклом рату и олуји у цркви Св.Влм.Георгија у Плавну.Помолите се и Ви за њих у својим молитвама.Надам се да ће црква у Плавну да заблиста у најсвјетлијем руху али не без Вас и ваше помоћи.Хвала Вам свима и свако добро Вам желим од Господа и свих светих. Ваш свештеник Милорад Ђекановић

Ваше име Милорад Ђекановић [2013-07-27 22:57:34]
Ваша порука Помаже Бог! Драги брате Мирославе,ја сам Милорад Ђекановић,родом сам из Котор-Вароша а свештеник сам у Плавну.Ви вјероватно јесте поријеклом из Плавна.А што се тиче помоћи,можете нам помоћи пошто је у току обнова цркве Св.Великом.Георгија у Плавну па нам је неопходна и најмања помоћ.Мој контакт тел.је +38591/891-00-95;+38522/661-254 Свако добро Вам желим од Васкрслог Господа, свештеник Милорад,Книн

Мирослав Грубор [2013-07-27 19:15:46]
Помаже Бог. Живим у Бања Луци, родом смо из Дрвара. Кажу да су нам , можда током прве половине 19 вијека, преци дошли из Плавана, као и велики број других дрварских родова. Опет, кажу да смо страином из Црне Горе. Славимо Ђурђевдан. Ја имам 43 године, памтим 5 кољена прије мене. Има ли ико ко ово чита да зна ко би могао протумачити наше поријекло? Друго, има ли ишта да се може учинити за вас са наше стране? И треће, све вас пуно поздрављамо и желимо све најбоље. Живјели!

Vaše ime [2013-07-07 16:48:21]
Vaša poruka

radomir rusić [2013-07-06 17:27:53]
Ваша порука

Ваше име [2013-06-25 13:43:51]
Ваша порука Danas sam, interesujuci se kako je protekla proslava Spasovdana, otkrila predivan predlog i vrlo dusevan tekst Vukobrat D.Razmisljala sam kako bi bilo dobro da neko tamo napravi motel., ali konkretan predlog coveka koji ima sve na dlanu je sjajan.Udruzimo se i odradimo nesto tako J.M.

Vaše imeJovanka Savić Vukanović [2013-06-22 22:18:09]
Vaša poruka : Zahvaljujem puno Mariji Rodić na pozdravu. Naravno, i ja se nje sjećam. Bilo bi mi posebno drago kada bi se i susrele, prije svega, u Plavnu, našoj zajedničkoj tački koja nas okuplja, bez obzira gdje se nalazili. Nadam se da će naše Zavičajno udruženje pokrenuti još akcija, humanitarne i druge prirode, putem kojih ćemo pomagati jedni drugima i osmišljavati sopstvene obaveze prema našem Plavnu, s jedne strane, i s druge, vezivati našu djecu i potomke za sve ono što čini naše biće, našu svijest i identitet. Istovremeno, ovom prilikom prizivam jednu veoma korisnu i lijepu ideju koju je pokrenuo jedan naš Plavanjac, da porazmislimo na koji način da oformimo naš zavičajni muzej. Kako i gdje naći prostor, kako osigurati sredstva, a vjerujem duboko da zajedničkim snagama to možemo ostvariti, jednako kao što smo uspješno ostvarili nedavno pokrenutu akciju prikupljanja sredstava za popravku krova naše Crkve u Plavnu. Isto tako čvrsto sam ubijeđena da građu za muzej neće biti teško sakupiti, jer mnogo toga još imamo i čuvamo što su nam ostavili naši vrijedni i radu posvećeni roditelji, djedovi i pradjedovi. A muzej će biti najčvršći dokaz, dokument, arhiv, slika, svjedočenje i neoborivi podatak o nama, našim životima, običajima, kulturi, dokaz o svemu onome što čini posebnost našeg etnikuma. Tako ćemo sačuvati sopstvenu istoriju i svoj narod od zaborava. Muzej će biti naše pamćenje, a pamćenje je, prije svega, etička kategorija, osnovni imperativ svakog naroda ukoliko želi dostojanstven život sebi i svojim potomcima. Bez obzira na tragiku našeg istorijskog usuda, mi moramo ostati dostojanstveni, čvrsti, svjesni svog duga prema sopstvenoj tradiciji na koju možemo biti samo ponosni. Jedino tako ćemo moći naprijed. Sve najljepše i svako dobro svim Plavanjcima, sa željom da se jave, da zajednički porazmislimo o ovoj ideji, ali i drugim koje ćemo predložiti. Vaša Jovanka Savić Vukanović

Marija Rodic [2013-06-18 13:27:25]
Ovim putem zelim pozdraviti gospodju knjizevnicu Jovanku Savic Vukanovic moja tetka je njena strina zivi u Plavnu njena sestra Milka je bila moja dobra prijateljica koja je otisla u Australiju kao djete sam posjecivala tetku i ujedno upoznala gospogu Jovanku .Ovim putem pozdravljam prijatelje rodjake i sve one koji me poznaju vasa Plavaljkusa

Marija Rodic [2013-06-18 12:48:25]
Dragi moji Plavanjci i prijatelji bila sam u Plavnu na Spasovdan ocarana od prirode i sunca i od dobrih ljudi ocarani su i moji prijatelji iz Slovenije .Neizmjerno uzivam u Plavnu Dolazim cesto sledeci put u avgustu

Vaše ime Marija [2013-06-18 12:39:22]
Vaša poruka Dragi moji Plavanjci bila sam u Plannu na Spasovdan Plavno obasjano suncem i zelenilom te ljepote nigdje nema Osjecala sam se ko u raju jednostavno Plavno obozavam

radomir rusić [2013-06-15 18:40:20]
Dragi moji Pavanjci čuo sam da je na proslavi Spasovdana bilo oko dvesta ljudi mnogo mi je drago da ste se okupili u tom broju ali ujedno mi je žao što i ja fizički nisam bio tu prisutan što neznači da sledeći put neću doći ja znam da ste vi mislili na sve nas i u to ime hvala svima koji su bili tamo i evocirali uspomene i na nas razbacane po celom svetu pozdrav za sve moje Plavanjce Radomir Rusić vučenović

radomir rusić [2013-06-15 18:27:31]
dragi moji Plavanjci želim da vas pozdravim sve ma gde god bili.Plavno nikada neću zaboraviti kafane kod Boje Peke i Dragana na bašincu igranje balota pa one igranke u Petranovića kući za Svetog Savu i Spasovdan našu šimatoriju i sve one koji tamo počivaju naše pradedove dedove očeve majke i ostalu familijuneka im je laka ona naša Plavanjska zemlja Radomir Rusić vučenović

Aдминистратор [2013-06-13 18:09:04]
Из Плавна је, у недостаку добрих интернет веза, смс-ом, пред вече стигла порука: Прослава Спасовдана протекла у знаку велике масовности и доброг расположења Плавањаца и бројних гостију сеоске славе.По процјенама било је присутно око 200 људи. Литургију служио епископ Фотије са неколико свештеника Далматинске епархије Српске православне цркве.

Ваше имеJOVANKA MACULIS [2013-06-12 15:02:58]
Dragi Plavanjci, posebno Vi koji cete se sutra naci tamo gde treba, Na zdravlje vam sutrasnja Liturgija.Veliko hvala Svestenstvu i organizatorima akcije oko obnove krova, a potom i dalje hrama.Hvala za odrzavanje groblja i Zvicaja.Neka vam predivni plavanjski vazduh i voda,donose nova nadahnuca za dobra dela.Sa Vama i uz Vas

Miloš Rusić [2013-06-09 23:16:05]
Dragi Plavanjci,imao sam jaku želju da ove godine učestvujem na nekom početku okupljanja i obnove crkve sv.Đurđa za Spasovdan,ali je nešto jače preprečilo.Ja vam želim da se dobro provedete,lijepo proslavite u veselju zapjevate i uz usnu sviralu i kolo zaigrate.Budimo ponosni na ovo što smo do sada prikupili pomoći i ustrajmo i naprijed da prikupljamo.Daće Bog pa ćemo se doljeta vidjeti ili druge godine na Spasovdan.Na Facebooku propagiramo da nas što više dođe 15.8. kada su godišnji odmori i da na bašincu napravimo spontano druženje.Srdačan pozdrav svima!! Miloš Rusić (šuša)

Vaše ime Jovanka Savić Vukanović [2013-05-05 08:57:29]
Dragi naši Plavanjci, neka vam svima jutrošnji svijestli dan Vaskrsa donese radost i mir u vaše domove. Neka ojača naša osjećanja i misli i osnaži nas kako bi ovaj život prihvatili dostojanstveno, ali i da ga na isti način učinimo ljepšim, pravičnijim i dugovječnijim. Uvijek da nađemo razloge i načine da se okupljamo, razgovaramo i jedni drugima pomognemo. Da neprestanao vaskrsavamo našu dušu i ispunjavamo je dobrotom, razumijevanjem i praštanjem. Iako se to ne može uvijek lako postići, naše razmišljanje i naš hod u tom pravcu samo po sebi je već svijetli ljudski čin. Svijest svoju usmjeravajmo samo u tom pravcu i, budite sigurni, mnogima ćemo tako pomoći, jer ćemo im vjeru i volju za životom očuvati i ojačati. Kao i uvijek, danas i svakog dana sa vama Vaša Jovanka Savić Vukanović

Nemanja Savić [2013-05-03 12:35:09]
Poštovani, moje ime je Nemanja Savić, rođen u Šapcu 1989.godine. Da li bi mogao neko da mi pruži više informacija o poreklu prezimena Savić iz Plavna? Moj pradeda Jovan Savić (zvani Jovo) je doselio iz Plavna u selo Majur kod Šapca između 1919. i 1921.god. i sa ženom Vasilijom Rusić takođe iz Plavna sagradio dom i dobio sina Petra,ćerke Stevaniju,Jovanku,Lepu,sinove Branka,Stevana,Lazara i Dragana. Takođe posedujem informaciju da je iz prvog braka (žena mu je preminula) imao sinove Savu i Miću. Ako mi mogao neko ko ima pristup crkvenim knjigama ili seoskim spisima iz Plavna da pruži podatke. Svako dobro svim zemljacima!

GaisseNib [2013-04-26 23:11:07]
http://www.maps.google.com/ - http://www.wikipedia.org/ - wiki mail

ZORAN [2013-04-20 15:52:43]
Jel to onaj SLAVKO BURSAC sto je radio u GP DINARI

Slavko Bursac [2013-04-19 19:56:40]
Pozdravljam sve ljude u Plavnu , ja sam od Bursaca, zivim u Sapcu

Nikola Plavanjac [2013-04-16 08:53:19]
Molio bih da se ukloni deo poruke administartora fb grupe Plavno, jer je zbog dužine tog teksta teško čitati tekstove koje prekriva. Ne znam ni šta je datum 15. august , odnosno ne znam šta taj dan toliko znači za Plavno. Tada bi, po tom "administartoru" svi trebali biti u našem rodnom selu. Treba nas biti veliki broj na Spasovdan, kada bi se osvetili radovi na obnovi crkve.

Jovo Plavanjac [2013-04-11 14:03:48]
Na internetu sam nasao jedan tekst o Dositeju u Dalmaciji, pa kopisam vece dijelove. Iako je mnogo broj podataka objavljeno na ovom sajtu, mislim da nikad nije dosta price o Dositeju u Plavnu. Сјећање на првог учитеља Доситеј Обрадовић (Чаково, сада Румунија око 1741 – Београд, 1811) се родио на Митровдан или који дан послије, на крштењу му је донијело име Димитрије. Послије школе у родном мјесту отишао је на јорганџијски занат у Темишвар, али је већ 1757. (прије пунољетства) побјегао у манастир Хопово у Срему, гдје се почетком идуће године и замонашио, добивши име Доситеј. У Хопову издржао је само нешто више од три године, Доситеј је, касније, у аутобиографији “Живот и прикљученија” и другим списима, истицао да је добијао корисне савјете од честитог хоповског игумана Теодосија, који му је, иако је био скромног знања и образовања, препоручио да се, чим му се укаже прва прилика, отисне у свијет. Кад је старац Теодосије умро, Доситеј је напустио Хопово. Године 1760, рјешен да оде у Русију, стигао је у Загреб, ту је научио латински језик. Одатле се спустио до Книнске крајине, која је тада била у саставу Млетачке Републике. С прекидима, у околини Книна је провео више од пет година. Био је први српски учитељ у крајини, а у Орлићу, на далматинском Косову, написао је књижицу “Исписи из Златоустога” (Прва Доситејева Буквица), коју је посветио Јелени, кћерки орлићког попа Аврама Симића. Аврама су касније заробили Млечани и живот је окончао као “галиот” (у ланце оковани веслач на дуждевим лађама). Доситеј је, неколико година потом, док је био учитељ у книнском селу Плавну, крајем зиме 1770. написао “Ижицу” (за који теоретичари књижевности наводе да је његова прва књига), а у Скрадину код Шибеника је превео са грчког два обимом малена списа “Христоитија” и “Венац од алфавита”. Послије Книна и лутања Балканом и околним крајевиме, упутио се у западну Европу. Био је годинама у Бечу, па у Лајпцигу – ту је и завршио филозофију и штампао своја прва дјела. У Лајпцигу је 1783. године написао аутобиографију “Живот и прикљученија”, и то народним језиком. Она је написана као критика калуђерског реда. Доситеј устаје против вјерског фанатизма и искључивости, црквеног догматизма и свега што је у супротности са правим јеванђелским учењем и правим хришћанством. Проповједајући такве идеје, он није само слиједбеник западне савремене филозофије, већ и тумач тежњи и жеља грађанског и свјетовног српског друштва, које се и раније почело борити против оновремене, свемоћне црквене теократије. Године 1784, такође у Лајпцигу, је објавио “Совјете здравог разума”. Из Лајпцига се преселио у Париз, па у Лондон, пропутовао још неколико великих европских градова, да би у устаничку, Карађорђеву, Србију стигао из Трста – преко Карловаца и Земуна, око Преобажења 1807. године. Нешто касније, 1808, са Иваном Југовићем организовао је Велику школу у Београду. Када је, на самом почетку 1811. изабрана влада (Правителствујушчи совјет), Доситеј, који је дотад био лични секретар и савјетник вожда Ђорђа Петровића Карађорђа, постао је министар просвјете (попечитељ просвјешченија). Умро је 26. или 28. марта 1811. године. Желио је да га сахране у Кошутњаку али су савременици сматрали да ће му указати већу част уколико буде почивао пред Саборном црквом у Београду. Ту су и сада његове кости, а с друге стране улаза у катедрални српски храм су посмртни остаци Доситејевог ученика и настављача, Вука Стефановића Караџића. Доситеј је својевремено написао да би био пресрећан кад би могло да се каже: “овде леже његове српске кости, он је љубио свој род!”. То му се и остварило. Основно осјећање код Доситеја јесте љубав прам истини, потреба да у њој и зарад ње живи. Зато је свом народу и давао “савјете здравог разума”. Поручивао је, стога: “књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце”. у најљепшим својим годинама, био je први српски учитељ у околини Книна. У Далмацију је Доситеј први пут стигао 1761. године из сремског манастира Хопово, преко Ирига, Зеленграда, Осијека (Осека, како је записао), Пакраца, Петриње и Загреба гдје је кратко вријеме приватно изучавао латински. Имао је тада око 20 година (различити су подаци о години рођења – од 1739. до 1742, у мјесту Чаково, данас у Румунији). Јеромонах Доситеј је побјегао из манастира у којем га братство, углавном, није разумијевало. Јуноша се одлучио на бијег послије смрти јединог свог заштитника у Хопову, калуђера Теодора. Личким беспућима, или како сам Доситеј пише, „преко Вучијак планине“, доспио је у Далмацију. Горњокарловачки епископ Данило Јакшић пренио му је, у епархијском дому у Плашком, да далматински свештеници стално моле да им препоручи неког учитеља. Млади Доситеј је добио епископову препоруку, што се уклапало и у његове планове да, учећи српску дјецу, заради нешто новца прије него се упути у Русију на даље усавршавање. У Книнској крајини живио је и тада највећи број српског становништва у Далмацији. У другој половини 17. вијека у Далмацији су чињени и први кораци у просвјећивању, а учитеље су сами морали да плаћају. „Ови ме добри свештеници једва дочекају, и при церкви с(ветога) Георгија баш пред градом Книњем у дому церковном станем учити децу“, пише њихов учитењ Доситеј у аутобиографији „Живот и прикљученија“ . У Книнском Пољу, маја 1761. године, почео je да држи школу у невеликој грађевини, заправо каменој изби коју је народ називао и „братска кућа“. Она је и до данас сачувана, али је у лошем стању. На спрату има просторију у којој су дотад одржавани састанци црквеног одбора, чувала архива и музејски експонати о тамошњој породици Синобад, чијим су истакнутим представницима Млечићи деценијама признали титуле капетана, сердара, а Јовану, чије су ратне заслуге посебно цијенили, и титулу витеза. Просторије су на брзину преуређене и млади учитељ је могао да се посвети новом позиву. Доситеј је у аутобиографији записао да је „парохијални народ“ трудољубив, да су то добри, правдољубиви и поштени људи. „При опредељеној плаћи што ми је свак за своје дете на месец давао, по њиховом установњенију и обичају, кад би ко довео своје дете донео би ми две меричице и две оке маслаца и један велики сирац. Но мој љубезни протоп Новакович, поп Марко Бједов, Трифун Синобад, Симо Стефанович из града (кромје других многих који би ме радосно дочекивали), никада не би ми дали на мојем квартиру залогај хлеба изести“, пише Доситеј. У Книнском Пољу, Доситеј је, како се сјећа, не само „провео три миле године“, с „оним божијим људима“, већ је успио и да изучи италијански језик. Понекад би книнскопољском проти Јовану Новаковићу испомагао у исповједима или причешћима послије великих постова. Записао је да су му се вјерници исповједавали да су „починили велики гријех“, јер су „нешто опсовали сатјерујући несташне јариће у тор“ или су у немрсним данима „понекад јели ракове“. По препоруци сада већ старог познаника книнскопољског проте Јована Новаковића, послије краћег избивања, 1764. је поново дошао у Далмацију, сада у Голубић. И у том книнском селу Доситеј је био први учитељ, а школа – братска кућа при храму светог Стефана. О учитељовању у Голубићу и наснијем кратком боравку у Орлићу, Доситеј је записао: „Ужасне се мој љубими Новаковић кад ме види тако слаба и преображена; и имајући у својој парохији неког доброг свештеника Леонтија из Фрушке Горе за магистра, совјетује мене да се намјестим у лепом месту при здравој и целитељној води у оближњем селу Голубићу. У трећем месецу фторе године, будући је ово мјесто близу Босне, окуже се неке куће у Голубићу; онда ти куд који може да бежи, и ја пређем у Косово, гди пребудем у дому попа Аврама Симића један месец“. На молбу Јелене, лијепе Аврамове кћери, у Орлићу је те исте 1764. године са грчког превео „Бесједе Јована Златоустог“, на „просто српски“ и тако је „преписана“ прва Доситејева „буквица“. „Ово је први повод и узрок да се у мени велика жеља зачне и роди да ми само дотле бог дарује живот док што српски на штампу издам и прекрасним кћерма и синовима рода мога соопштим“, писао је Доситеј. Доситеј, прије него се упутио на Свету гору, два мјесеца је био у манастиру Драговић код Врлике. Чим је оздравио, кренуо је на Атос гдје је провео јесен и зиму 1765. и прољеће 1766. године, када је отишао у Смирну. Ту се три године школовао код чувеног Јеротеја Дендрина, а 1768. у повратку у Далмацију се неко вријеме задржао у албанском племену Хормовит и потом на Крфу. Са Крфа је стигао у Плавно, село које је традиционално имало највећи број становника у Книнској крајини. У Надину, мјесту у Равним Котарима, срео је драговићког монаха Спиридона Торбицу, који му је препоручио да иде за учитеља и капелана у његово родно Плавно. Доситеј је у једном од најсјевернијих насеља Далмације, на самој млетачкој граници са Аустријом, провео неколико мјесеци 1770. и прву половину 1771. иначе гладна године. Ту је завршио писање друге Буквице, познатије као „Ижица“, која је први пут објављена чак шест деценија касније. То, по обиму, мало дјело писано је народним језиком Книнске крајине. „Ја сам Вами, љубими читатељу, прије ове књижице писао другу по алфавиту и ти си је примио и ползовао се. Ево ја долазим да ти поштено платим за поштење којим си поштимао прву „Буквицу“; плаћам пишући Вам ову другу“, поручио је аутор. И у Плавну, као претходно у Книнском Пољу и Голубићу, Доситеју је за школу послужила скромна „братска кућа“ при сеоском храму. О самој Доситејовој школи је плавањски књижевник, сликар и иконописац Данило Петрановић (1864-1944), записао да је 1911. године, била прекривена „шимлом“ (шиндра; груби комади дрвета). Доситеј је напустио Далмацију када је имао око 30 година. До тада је научио румунски, руски, црквенословенски, класични грчки, новогрчки, италијански, латински и албански језик. Како наводи Љиљана Чубрић, „у Плавну, Крки, Драговићу и другим далматинским местима и манастирима Доситеј је увидео основни проблем тадашње народне просвете: српска књига мора бити писана тако да је разумеју сви српски синови и кћери, од Црне Горе до Смедерева и Баната, то јест, народним језиком“. Деценијама потом, српски писци не само они родом из Крајине слиједили су Доситејев књижевни траг. Међу Крајишницима – Павле Соларић, Сава Мркаљ, Герасим Зелић, Вићентије Љуштина, Спиридон Алексијевић, Кирил Цвјетковић, Јован Дошеновић, Никола Боројевић и други. „Сва српска књижевност, па и њен крак у Крајини, развија се на основама које је дао Доситеј“, указао је проф.др Душан Иванић.

Aдминистратори фб групе - ПЛАВНО [2013-04-09 23:07:53]
Од приче немамо ништа Сви у Плавно 15.08.2013... Сви Плавањци су добродошли... Facebook Plavno

Vaše ime Mirko Novakovic [2013-04-09 14:43:47]
Dragi moj rodjace i ujace, potpuno si me iznenadijo sa vasom pozdravom i lepoj reci. Svi smo dobri i zdravi a narocito mama koja cuva unucadi i u svoje penzionisane dane. Vidim vrednost ovog nasog uglednog sajta kad se razbacena rodbina moze ucvrstiti veze i upoznavati se. Dragi ujace Momcilo javi mi kad god mozes na mnovakovic@quickclic.net. Posto vidim kroz tvoje pismene reci da nosis zavicaj u srcu molio bi te da mi napises sve sto znades od nase loze Rusica. Majki mi 80% zivota provela u Kanadi pa malo i znade ili se nesjeca nase licne istorije. Molimte pozdravi nase pleme i rodbinu od nas u dalekoj Kanadi. Kad vidis ujaka Nikoju kazi mu da se javi preko interneta kad je kod tetke Stevke. Ziv bio ti is svi nasi i daBogda se culi.

Rusić Momčilo(krlić) [2013-04-02 18:01:11]
Dragi moji PLAVANJCI, BOG vas blagoslovijo ma gdje da bili. Moje drago PLAVNO nikad ne zaboravljam ,redno ga posjećujem godišnje i po 5-6 puta, redno sam ga posjećivao i 1992,1993,1994(istina rjeđe) i odma poslje rata,put je bijo težak i dug iz slovenije-ljubljane preko cjele mađarske,vojvodine,preko Republike Srpske do Banjaluke i sa drugim avtobusom do Knina i kad stignem u Plavno(sve teškoće puta su zaboravljene. Dragi moji PLAVNO mi je MIR,spokoj i duševna hrana.U suton sjedim na livadi,naviru sjećanja(tuga) gledam plavanjsjo polje,jesen je nečujuse čobani i stoka u polju ni pjesma od Pekine a poslje Bojine gostijone(urimovići)ni od Dragana Pekića gostijone,mukla tišina srce para,ali ja roda Plavanjskog nikad se ne predajem do sudnjeg dana voleću i posjećivati ćuga(kad dođe kraj opet ću biti sa našima u Šimatoriji. P.s. Za Mirka Novakovića mog rođaka iz Kanade. Zdravo RODE,ja sam brat od strica tvoje majke Drage , sa tvojim ujakom Nikolom više puta godišnjeseviđamo idružimo u Plavnu.Kako vi svi,kako sestra Draga.Molim te odgovori mi pa ćemo nastaviti razgovor. Svim ostalim Plavanjcima srdačan pozdrav i vidimo se za SPASOVDAN.

Slobodan V. Opacic [2013-03-15 20:52:26]
Veliki pozdrav za sve Vas koji Plavno nosite u srcu ! COPUSTIJA

Dragan Bursac - Vujic [2013-02-27 04:37:54]
Pomaze Bog moj plavanjski rode . Evo i mene medju vama napokon hvala Bogu, kao prvo da vas sve redom od srca pozdravim i priupitam za junacko zdravlje. Moram prije svega da se zahvalim urednicima ovog sajta za ovako prelijepu internet stranicu i da urucim sve pohvale za njihov rad i sto nas plavanjce ponovo okupise na jednom mjestu. Eh.. kako je lijepo opet biti sa svojim rodom i potomstvom , sad se osijecam ko da sam kod kuce ispod moje Gradine. Hocu da pozdravim moju sestru Andrijanu jer vidim da je i ona ovdje s nama u nasem Plavnu. Naravno veliki pozdrav i mom priki Milosu Rusicu i njegovoj familiji. Ne smijem ni da zaboravim Zorana od Mrkonjic grada koji je 89' godine radio na obnovi naseg hrama i za to mu veliko hvala u ime nas svih Plavanjaca.Nadam se da smo bili dobri domacini kao i uvijek sto smo znali biti , docekati i ispratiti onako pod naski. Cuo sam da se ponovo pokrece akcija skupljanja dobrovoljnih priloga za obnovu naseg hrama i moram vam reci da se odmah i ja ukljucujem u akciju. Za one koji ne znaju ja zivim u Hamiltonu - Kanada i vec sam pokrenuo akciju sakupljanja dobrovoljnih priloga i za sada ide dobro. Ja se nadam da cu u skorije vrijeme akciju privesti kraju i da cu priloge da posaljem u adekvatne ruke glavnom od organizatora.Toliko od mene za sada , ostajte mi zdravi i veseli narode moj napaceni ... vas VUJIC

Miloš Rusić [2013-02-24 23:10:57]
Miloš Rusić iz Maribora (šuša)

Miloš Rusić [2013-02-24 22:55:32]
Vaša poruka.Moram priznati da sam se lijepo osjeća na ovogodišnjom susretu Plavanjaca.Iako nas je bilo smo stotinjak bio sam podirnut vidjevši neke ljude poslje 30 godina.Zato dragi Plavanjci družimo se i sastajmo,našoj djeci pokažimo gdje smo rođeni i održavajmo kontakt sa Plavnom ,sa Plavanjskom kulturom i sa duhovnošču,očuvajmo crkvu,dokle bude crkve bit će i naroda,to je zadnje što umire.Puno vas pozdravljam Miloš Rusić(šušilović) iz Maribora.Ustvarili smo i grupu Plavanjaca na FB i tamo nam se pridružite.

JOVANKA MACULIS [2013-02-24 19:15:47]
predlazem da do gradnje uplacujemo i nekoliko puta, ko kako i koliko moze

JOVANKA MACULIS [2013-02-19 22:25:28]
Ваша порука NAJLEPSE SLIKE DETINJSTVA : Sasovdan i dobijene tresnje od babe, na peteljkama po nekoliko, tako i kupljene ne na grame i kilograme.Izlazak stoke i pastira na vecernju pasu,ulazak voza na Bender i pesacenje do Varosa. Hvala za susret sa zavicajem.

mile plavanjac [2013-02-18 09:27:44]
Čestitam, broj čitanja je danas, 18. februara 2013. godine premašio i broj 10.000, uhvaćena je i peta cifra. Nadam se da će sajt i dalje biti zanimljiv i informativan kao dosad. Želim da što pre počne obnova crkve. Mile Plavanjac

Andrijana Rusic [2013-02-04 21:43:37]
Nekada velebno Plavno, danas je tuzna ruina od sela.Mnogo je nas koji sa ponosom isticemo da smo rodjeni ili da poticemo iz tog pitomog gnijezda. Biti plavanjac nije samo privilegija nastala rodjenjem vec i obaveza koja te prati kroz cijeli zivot. To je obaveza casnog i trpeljivog bitisanja ma gdje da te sudbina baci u njenom nepredvidljivom toku. Mogli ste cuti bezbroj podrugljivih anegdota o tim krotkim ljudima, koje su uglavnom ispredali podrugljivci i zavidljivci, ali ste retko mogli cuti da se tamo radjaju losi ljudi. Ja se sjecam vremena kada putnik, namjernik, nije mogao proci kroz neki od zaseoka, a da ne bude pocascen u nekoliko kuca.Dok dodje do svog odredista i tako promijeni i nekoliko zaseoka, on je obavezno bio i najeden i napojen. Sjecam se takodje da se u selu nista nije zakljucavalo i da pojam kradje nije postojao. Jedino oko cega su se zestoko svadjali bio je red oko kvasenja svojih njiva. Tu su zaista bili zestoki i beskompromisni, pa je neretko bilo i razbijenih glava. Plavanjsko polje je pojam urednosti i sredjenosti. Nije bilo zaparlozenih njiva, a sramota je bila ako je tvoja parcela imala slabiji rod od okolnih. Pamtim Plavno po orkestru zvukova i mesavini mirisa koji me prate kroz cijeli zivot. Nikada vise u zivotu nisam dozivio rana jutra takvih jasnih boja, a ni takve sutone pracene blejanjem ovaca i mukanjem krava, koje su se same lucile pri povratku sa pase. U secanje mi navire mnostvo zvukova. Susti mi Kosinac u vodenickom tocku i u bezbroj bukova. Mirise mi i sad cima paradajiza u “lukama”. A tek sijeno…Nijedna voda mi nije vise onakva kakva mi je ostala u ustima sa Simica vrela ili sa Karanovica tocka. Nijedna mi vocka vise nije onako slatka kao vocke mog detinjstva u tom rajskom selu. I sad cujem topot konja i praporce sa komace pracene prigusenom pricom seljaka, koji odmah posle ponoci promicu ispod prozora i gube se u tami odlazeci prema Kninu i pijaci. Kakav mi je samo dozivljaj bio dolazak i odlazak pjeske sa Bendera. Sjecam se prelijepih druzenja, opustenosti i bezbriznosti i kao da sam ih zagubio tamo negdje u djetinjstvu. Sve sto je svijetlo i blistavo potice sa tog iskona.I zato se sa tugom okrecem danasnjici u kome je Plavno postalo tuzno popriste i poslijednje odrediste mojih ostarjelih rodjaka i zemljaka. Razdire me pomisao da cu docekati vrijeme u kome ce bura nanositi snijeg kroz pusta polja i utrine, nanoseci smetove u potpuno prazne kuce i zaseoke.I rijetko ce ko navratiti da obidje travu, siblje i zarasle grobove.Ostace samo sjecanje koje sa vremenom postaje sve vaznije i vaznije…

Зоран [2013-02-01 00:15:15]
Поздрав за село ПЛАВНО и за све Плавањце где се год налазили.Ја нисам из Плавна већ из околине Мркоњић Град..а (Реп.Српска),а за Плавно ме вежу лепе успомене јер сам у том селу боравио и радио 1989 или 90 на реновирању наше цркве,кад сам нашао овај ваш сајт баш ми је било драго па кад чујем за некога кога се још после 22 године сећам као за Свештеника Крсту Максића доста тога сам и заборавио становали смо у једној кући била је је у равници мислим да у близини није било други кућа,а газда те куће је живио у другој кући ал даље од те негде горе у страни заборавио сам како се звао,па сјећам се да је у селу била трговина и кафана газде мислим били браћа БУРСАЋ,па сећам се СЛАВКА БУРСАЋА радио у ГП Динара,још има неких ликова а посебно лепих девојака ал сам заборавио имена,засад толико ако неко ово прочита нека да неки коментар ил напише на ово нешто..Још једном велики ПОЗДРАВ

Nikola Kuraica [2013-01-12 21:20:42]
SVIM PLAVANJCIMA SRECNA NOVA GODINA

Nikola Kuraica [2013-01-05 22:03:37]
Mojim dragim PLAVANJCIMA srecan BOZIC i sve najbolje u 2013.Neka VAM BOG da puno zdravlja i snage .BOZIC je dan za darivanje,te zato Vi koji imate malo vise osvrnite se oko sebe pogledajte vase prijatelje,komsije,rodjake ..pomozite tim ljudima.Novac je kao vjetar,cas ga imas cas ne.Ljudi ce Vam biti neizmjerno zahvalni. (nije vazno kuda idete,vec odakle ste dosli _Plavno treba da bude uvjek u Vasem srcu)

Jovanka Savić Vukanović [2013-01-04 13:11:20]
Dragi urednici sajta našeg Zavičajnog društva, od srca vam čestitam novu 2013. godinu i Božićne praznike. Dragi urednici sajta našeg Zavičajnog društva, od srca vam čestitam Novu 2013. godinu i Božićne praznike. Hvala vam za brigu i posvećenost da naša komunikacija na ovaj način što bolje funkcioniše. Takođe čestitam svim našim Plavanjcima, gdje god da su, Novu godinu i Božić, sa željom da vam život bude smisleniji i puniji, ostvareniji u svakom pogledu; i da, kakvo god vrijeme nailazilo, ne zaboravite naše Plavno, naše pretke, naše djetinjstvo i sav onaj, i dalje naš, prostor u koji smo utkali dobar dio našeg života. Da zajednički osmišljavamo humanitarne, kulturne i druge akcije i da im se, onoliko koliko smo u mogućnosti, uvijek odazovemo, da svoj dug prema sopstvenoj istoriji i sopstvenom tragu ispunimo. jedino tako se nećemo izgubiti i jedino tako ćemo našoj djeci biti primjer. A ako nijesmo za primjer svojim potomcima, onda nije vrijedilo ni živjeti. A jeste vrijedilo, u to sam sigurna. Pokažimo to ne samo u ovoj već i u svim narednim godinama. Iskreno vaša Jovanka Vukanović, rođena Savić

Ј. Торбица [2012-12-30 02:46:54]
Поздрав драги Плавањци, Душана Симића лично познајем, живи овдје у Канади.Он је 1938 годиште.Ради се о том Душану који је иселио у Италију па у Француску а сада живи у Канади.Ако вам требају неке информације ја га могу лично контактирати.

Nikola Kuraica [2012-12-24 20:27:12]
Draga Jovanka najljepse Ti hvala na podrsci.Bojim se da jednoga dana zaboravimo ko smo i odakle smo.Bez obzira dali se neko zeli vratiti u Plavno ili ne moramo sacuvati sve ono sto nas veze za najljepse selo na svijetu.Svakodnevno slusam price kako je Plavno izgubljeno za uvjek,kako nam nema povratka,i kako sve to moramo zaboraviti.Kako ostaviti svu onu ljepotu,kako ostaviti istoriju,kako ostaviti grobove predaka,kako zaboraviti sve one sto su platili zivotom cuvajuci KRAJINU.Ne znam za druge ,ali ja to niti mogu niti cu ikada uraditi.Zato vas molim dragi moji Plavanjci ,sacuvajte barem mali dio nase istorije ,nemojte se stiditi vaseg porjekla,vaseg govora,pomozimo jedni drugima i budimo ljudi prije svega.Zelim Vam svima od BOGA dobro zdravlje.

Vaše ime Jovanka Savić Vukanović [2012-12-19 23:16:52]
Pozdravljam zaista lijepu ideju Nikole Kuraica, jer vjerujem da je to itekako moguće: muzej (bez obzira koliko to na prvi pogled zvuči ambiciozno) može biti naša realna činjenica. Po čemu realna? Po tome što smo imali sreću da su naši roditelji, pradjedovi i naš kolektiv od postanja bili veoma radni, čuvali svoje, i svojim rukama stvarali i pokućstvo i okućnicu - sve što je bilo neophodno za svakodnevni život. Bili su maštoviti, prirodno obdareni, fizički i duhom istrajni, ostavljajući iza sebe mnogo toga što je za poštovanje i što nas obavezuje da, koliko je moguće, u sličnom stilu nastavimo. Budući muzej bio bi naše Plavno u malom, po čemu bi se i dalje prepoznavali i svoj identitet čuvali. Muzej bi bio naše saborno mjesto. Čuvali bi jedno drugo - on nas svojom postavkom( a bilo bi, u to sam sigurna, dosta vrijednih eksponata), a mi njega svojim duhom i zajedništvom. Hvala još jednom Nikoli Kuraici, i nadam se da će se naši Plavanjci odazvati ovoj ideji. Jer, njegova ideja, na svoj način će oživjeti naša ognjišta, sada, istina, napuštena, ali osnivanjem muzeja, sačuvali bismo ono čega se ne bi smjeli nikada odreći - sopstvene kulture, istorije, običaja, duhovnosti, naše životne filozofije na koju možemo biti samo ponosni. Uz najljepši pozdrav Nikoli i svim Plavanjcima Vaša Jovanka Savić (pok. Gliše i Dare)Vukanović

Nikola Kuraica [2012-12-19 22:36:21]
Nesto razmisljam kako bi bilo dobro s obzirom da nas ima dosta iz Plavna,da nadjemo pogodan prostor gdje bi mogli otvoriti neku vrstu muzeja,ne onog klasicnog,hladnog ,bez duse,vec prostora gdje bi bila neka stalna postavka iz domace radinosti,dakle od obuce,odjece,raznih alatki iz naseg kraja,posudja i sl.s tim da se u tome prostoru mozemo druziti,uz kavu ili caj(bez alkohola),gdje bi mogli popricati sa prijateljima,gdje bi se mogli malo baviti i humanitarnim radom,da barem jednom osjetimo kako je ljepo kada mozes nekome da pomognes a imamo ljudi i ovdje i vani imamo i advokata i pravnika,imamo toliko ljudi od struke da ih malo koje mjesto ima toliko.

administrator 2 [2012-12-10 16:11:06]
Još jedna nagrada Maksiću Predstava "Bunar" osvojila je tri nagrade na tradicionalnom Festivalu malih scena i monodrame u Istočnom Sarajevu. Dobila je nagradu za najbolje scensko ostvarenje festivala u cjelini, a glumci Jovo Maksić i Radmila Živković nagrađeni su za glavne uloge u toj predstavi. U Kulturnom centru u Istočnom Sarajevu su u zvaničnoj konkurenciji učestvovale četiri pozorišne predstave male forme i isto toliko monodrama.

Ваше име [2012-12-10 08:37:30]
Poštovani Mirko Dušan Šimić koji je pobegao 1962 iz JNA u Italiju živeo je u valjda u WINDZORU U Kanadi.Znam da ima sigurno jednu ćerku? 2002 bili smo skupa u Šapcu.Dušan Šimić je brat od strica mome ocu Jovanu.Moj Deda Stevan moj nesretni deda koji je ubijen na Savindan 1943 imao je rođenog brata Petra koji se ženio dva puta.Pored Petra imao je i brata Jovana ( GUBI MU SE TRAG U FRANCUSKOJ? ) i sestru Milicu koja je tetka mom ocu Jovanu.Tetka mog oca Jovana, Milica Šimić bila je udata u Dubajiće a živela je u selu Stanišić kod Sombora.Taj za koga ti pitaš, Dušan Šimić je bio njegov sin ( Petrov ) iz prvog braka.Dušan taj kojeg ja znam.On je bio do penzionisanja kvalifikovani varioc u Kanadi.Posle penzionisanja došao je u Srbiju.Sada je valjda negde u Srbiji ? Moj stric Milan sigurno zna gde je tačno.Možda i moj otac zna za Dušana gde je sada tačno?Ima i neki Dušan Šimić koji je u Kanadi živeo i bio oženjen ćerkom četnika Sime Čolaka?.Ustvari ja mog Dušana nisam pitao za devojačko prezime njegove supruge.Zapravo nisam siguran u mnogo šta?

Vaše ime Mirko Novakovic [2012-12-07 04:59:38]
brate Dragane, hvala ti na odgovor. Istina je da su ubijeni sedmorica ni krivi ni duzni nikom. obicni posteni seljaci koji su se digli na oruzije da sacuvaju familiju i kucu od ustasa. Ja zadnji 30setak godina istrazujem tu nasu nesrecu na Savindan 1943. Pokojna mi baba ispricala tu zalost kad su ubijeni nasi djedovi pred familijama. Cetnici i partizani u Kanadi su mi istu pricu ispricali da su nasi djedovi pobjeni zbog ubistva partizana od strane Cetnika oko sela. ti sedmero jadnika koji su cetovali nit su ubili ni nered napravili prema ubjenim partizana, pricaju da su partizani ubjeni od Hercegovacki Cetnika Petra Bacevica koji su stigli na tromedji kraj 42 godine da ocistu teren od komunista. Ako imas jos ispricati Brate, molimte dopuni, tu nasu licnu tragediju. Znam da mi je prandjed Kuzman Rusic, isto trebao da pogine, zato sto je diga glas u vezi njegovi seljaka, ali su ga pustili Plavanski partizani. U Kanadi nasi Cetnici i partizani oba su mi pricali da je Milan Kamber naredijo ubistva njegovi seljaka u osvetu za poginuli njegovi saboraca. Molimte dodaj ispravni imena pokojnika, i ako ima jos da dodas bio bi ti zahfalan. Tesko je tugu svoje familije nositi na grudima, a jopet je lakse kad mi ko unucadi ti posteni ljudi ne zaboravljamo nase djedove! Ziv ti bijo Dragane, i pozdrav tebi i svim tvojima. Tvoj Brat po tuzi Mirko ps: Sta ti dodje Dusan Simic u Kanadi. Ima i dvojica, Dusan koji je ozenijo moga oca rodjakinju iz Radljevca Djuku Tintor [cerka pokojnog Nikole Tintora] i drugi Dusan koji je prebjegao izJugoslavije 1962 u Italiju pa onda za Francusku sa mojim mojim ocem?

Vucji brat [2012-11-28 20:06:41]
Pridruzujem se cestitkama. Sve najbolje !

Dragan Šimić [2012-11-18 23:33:14]
Sima Novaković je nastradao u danu kada i moj deda Stevan Šimić.Zajedno su ubijeni 27.01.1943.Zajedno pokopani Vaš ded moj ded i još sedam drugara-saboraca. Bili su drugari...

Dragan Šimić [2012-11-18 23:26:50]
Sredinom avgusta 1995 u zločinačkom piru po gotovo pustom selu Plavnu na kućnom pragu ubijen je i brat od strica mog oca.Bog da dušu prosti mom striki Branku. Za tolika zla prema Srpskom narodu... Niko NIKADA neće odgovarati.

Aдминистратор [2012-11-17 14:31:26]
Парастос жртвама „Олује“ у недјељу, 18. новембра Парастос жртвама хрватске војне акције „Олуја“, из августа и септембра 1995. године, биће служен у недјељу, 18. новембра у 11 часова у цркви светог Марка у Београду. Чинодејствоваће епископ хвостански Атанасије (Ракита). Срамном пресудом жалбеног вијећа Трибунала у Хагу одговорности за злочине у „Олуји“, ослобођени су хрватски генерали Анте Готовина и Младен Маркач. Прошле године трибунал је првостепеном пресудом, одговорности ослободио трећег генерала Ивана Чермака. У „Олуји“ у љето 1995. године је убијено, или се воде као нестали, неколико десетина Плавањаца. У плавањском засеоку Грубори извршен је у тој злочиначкој акцији један од највећих злочина у ратовима деведесетих година на просторима бивше Југославије. Парастос организује Удружење породица несталих и погинулих „Суза“.

Plavanjsko srce '87 [2012-11-01 18:29:02]
To je pokojni otac moje mame.

Plavanjsko srce '87 [2012-11-01 18:20:26]
Sramota me je sto nisam znala za ovaj sajt. Veliki pozdrav svim mojim Plavanjcima od Snezane Dvokic i neka vas Bog cuva gde god da ste.

Милорад С. Кураица [2012-10-28 12:49:10]
Јоване, тачно тако како си навео. Заиста сам ненамјерно превидио. Извињавам се Јеки и Босиљки. Ко ради дај и прави грешке, па тако и ја, а ко не ради греши само што не ради. Дакле, људски је грешити, а Божански опраштати. Исто тако наш Јово Максић добио неколико награда за свој глумачки рад. Још једном, Јоване, хвала на реаговању и исправци. Изгледа да код мене фактор сенилности узима маха ( мало се шалим ). Све најбоље!

Јован са Башинца [2012-10-28 08:49:38]
Честитам Јованки Вукановић, рођеној Савић на новој књизи песама. Милорад Кураица је пре краћег времена у Порукама овог сајта навео да су Плавањци ове године објавили три књиге. Ја би подсетио да су објавиле књиге поезије и две плавањске снаје, Јека Русић, рођена Каблар и Боса Перић, рођена Батак. Обе књиге су промовисане, Јеке Русић у Батајници пред више од 100 људи и Босе батак у Удружењу књижевика, где је било више од 70 љубитеља књижвности.

Милорад С. Кураица [2012-10-27 20:35:51]
Моја пријатељица Јованка Савић Вукановић објавила нову збирку пјесама! Драга Јованка, искрене честитке! Да слиједећа збирка што прије дође до читаоца. Како смо данас и разговарали, Јованка, учинићемо додатне напоре да ову збирку промовишемо и у Суботици. Детаље ћемо договорити у току зиме. Раритет је и с нескривеним задовољством истичем – у току ове године троје људи из мог родног Плавна објавили су своје књиге - Јован Опачић Баран, Јованка Савић Вукановић и моја маленкост! Искрено се надам да се на овим објавама неће стати. Поздрав за све добре људе, а посебно мојим из Плавна, ма гдје се налазили. Живјели! Ваш Плавањац Милорад С. Кураица.

bataja [2012-10-19 19:58:35]
Плавањац из Батаје Ја сам 5.000 читач текстова на плавањском сајту. Желим да издржите у ритму којим сте почели, а уколико затреба новац за финасирање сајта напишите то на сајту. Спреман сам да помогнем у границама могућности а позваћу и друге.

Aдминистратор [2012-10-19 16:20:59]
Поводом 5.000 читања Вечерас, 19. октобра 2012. неко од Плавањаца и других посјетилаца сајта је 5.000 посјетилац овог, службеног сајта Завичајног друштва Плавно. Тај број забиљежен је за нешто мање од пет мјесеци, колико је протекло од поновног покретања сајта, односно од славе Плавна, Спасовдана. Нова верзија сајта је с измијењеним дизајном, али и настојањем да се теме што чешће обнављају. То значи да је просјечно више од 30 посјетилаца сајта дневно. Било је дана када је било и преко 100 посјета. Нека тако буде и убудуће.

Милорад С. Кураица [2012-10-13 13:27:31]
Драги Плавањци ( Жељка, Данко... ), хвала на објави информације о промоцији моје књиге ``Народне пјесме из Книнске крајине``. Хвала говорницима – ставрофору Крсту Максићу, проф. др Браниславу Брани Димитријевићу и проф. др Димитрију Големовићу, глумици Маји Колунџији, која изрецитира неколико пјесама из књиге коју смо промовисали, изворној пјевачкој групи ``Српска Тромеђа``, која оплемени вече. Велико и неизмјерно хвала воидитељу и организатору промоције, људском и медицинском феномену - Ради Матијашу. Хвала мојим рођацима, комшијама, пријатељима, знаним и незнаним који су својим доласком уљепшали вече. Ето, књига је пред вама, колико сам успјешно и корисно урадио нека други цијене. Најбољи суд је вријеме, ``јер вријеме је мајсторско решето``. Непресушно врело народног ставралаштва Книнске и Крајине у цјелини ће ``пресушити`` не буде ли нас који ћемо то спречити. Додуше, књиге не мијењају свијет, али побјеђују заборав. Надам се да ће збирка допринијети очувању богатог културног блага народа Книнске крајине и да ће оправдати повјерење оних који су уложили труд да збирка изиђе из штампе. Ако овом збирком помогнем бар мало да се богатство народног духа сачува, нико срећнији од мене. Добри људи, ова књига је настала као: Дуг прошлости: дар будућности. Да се не заборави. Књиге су лијек за заборав. Јер, боље је издати књигу него пријатеља. Драги пријатељи, надам се да ћете с радошћу и уживањем читати ову књигу. А премудри Доситеј Обрадовић, најумнији Србин 18. вијека рече - `` не кај се добро чинећи``! Искрене честитке за актуелности које објављујете на сајту. Искрени поздрави и све најбоље! Ваш Милорад С. Кураица.

Jovanka Savić Vukanović [2012-10-10 20:48:25]
Iskrene čestitke našem Jovi Maksiću! Neka njegov stvaralački put obilježe još značajnije nagrade i žirija i publike. To će biti ujedno nagrada i za naše Plavno i za sve one iz Plavna koji znaju da cijene čovjekov trud, stvaralaštvo, znanje, zapravo svaki posao koji nas ispunjava plemenitošću, tragalaštvom, onim vječnim nemirom i željom da svom životu, inače dnevnom i potrošnom, podarimo trajniji ljudskiji biljeg i cijenu. Plavno je mala tačka u Vaseljeni, ali ćemo je ovakvim priznanjima kakva je zaslužio i Jovo Maksić, učiniti bar malo vidljivijom i ostalom svijetu bližom. Istovremeno me raduje što naš sajt okuplja sve više mladog i razboritog svijeta, ovdašnjeg i iz dijaspore (mada, u suštini, svi smo mi sada u dijaspori, ali neka nas to oneospokojava) sve više onih koji imaju su čim pred druge izaći, temeljeći tako našu sabornost i međusobno razumijevanje. Hvala urednicima našeg sajta, njihovim idejama i ažurnosti, što je za poštovanje. Uzvratno, da se i mi javljamo novim idejama i konkretnim potezima kojima ćemo učiniti da Plavno ne ostane iza nas, a ni mimo njega. Vaša Jovanka savić Vukanović

Andjelko Knezevic [2012-10-08 20:01:02]
Ваша порука Drage komsije Plavanjci Jovo Maksic dobio jos jednu nagradu, ZLATNI LOVOROV VIJENAC za najbolje glumacko ostvarenje 52. internacionalnog teatarskog festivala MESS u Sarajevu za ulogu u predstavi Bunar!

Владимир Бурсаћ [2012-10-07 20:42:45]
Поздрав свим рођеним Плавањцима и потомцима расељеника из Плавна као што сам ја и моји преци. Ових дана читајући Живот и прикљученија Доситеја Обрадовића, трагао сам по интернету за подацима о Доситеју и налетео на овај сајт. Прво морам рећи да ме је срамота што нисам раније знао за њега, а да ми је велико задовољство што видим да сам 4465 посетилац за свега неколико месеци постојања сајта. Један сам од чланова удружења ''Сабор Бурсаћа'' које је јуна 2012. године одржало свој 13. по реду Сабор и окупило осамдесетак Бурсаћа из земље и иностранства. На овом сабору је представљен рад '' ''РАСЕЉАВАЊЕ ПОРОДИЦЕ БУРСАЋ ИЗ ПЛАВНА У ДАЛМАЦИЈИ 1692-2012.ГОДИНЕ'' аутора Слободана Ђ. Бурсаћа и Владимира Н. Бурсаћа. Сви који су заинтересовани за овај приказ дела историје једног од важних плавањских родова могу се обратити Владимиру Бурсаћу, Зрењанин, Бригадира Ристића 9/12, тел 060/5450316 или на мејл vidzr@open.telekom.rs. Свим заинтересованима ће бити послат ЦД са радом у word формату и у формату Power point презентације. Без икаквих трошкова, наравно. Велики поздрав свима и живели!!!

Plavanjac iz Australije [2012-09-30 07:25:45]
Ako smo stigli do toga na sajt o Plavnu stavljamo nečitljivi isječak iz novina o Mići Loparini, bolje je da se sajt ukine. Na sajtu sam svaki dan, bio sam ugodno iznenadjen koliko je pametnih i sposobnih Plavanjaca stvaralo i danas stvara kao književnici, slikari, historičari. O nekim smo prvi put saznali sa ovog sajta. Za to smo zahvalni, a za ovo, stavite prst na čelo. Zar nikad niste pročitali na nekim drugim sajtovima kao što je forum na nekom kvayimudrijaškom sajtu o Kninu, prava pljuvanja o Plavanjcima, uglavnom nepotpisana. Znam od koga i kojih dolaze. Plavno je bilo najveće i najljepše selo u Kninskoj krajini. Tu su živjeli vrijedni i promućurni ljudi. Oni malobrojni koji nisu otjerani i danas tu žive, pošteni su i radišni. Vrijedan je bio i Mića Loparina, ali čovjek je odlučio da bude samotnajk i tu se ništa nije moglo. Plavno je bilo van saobraćajnih veza jer mu je ukinut put poslije drugog rata kada su gradjeni vojni magazini u Došnici. Ono je put dobilo tek sedamdesetih godina, preko donjeg Raljevca. Ali Plavno je usprkos saobraćajne izoliranosti bilo i ostalo napredno selo, svaka kuća imala je česmu, kupatilo i toalet. Svaka je imala struju.To smo sami gradili, kao i naše lokalne putove. Osobina Plavanjaca je da manje zavise od budžeta nego od svog rada i novca. Na to trebamo biti ponosni.

Vaše ime Mirko Novakovic [2012-09-29 08:08:27]
Vaša poruka Cestitam svima koji prerudjuju i stvaraju ovaj ljepi i istoricki sajt naseg zavicaja i ognjista. Rodjen sam u Kanadi pre 43 godina, a Plavanska krv tece mi u venama. kad gledam slike sela i seljana kao da sam rodjen izmedju njih i njeva brda. Zivi bili svi Plavanci u nasem kraju i u tudjini. Samo preporucujem da se sto vise istorije Plavna i Plavanjaca skupi. Licne istorije i feljtone nasi zivi i mrtvi znaci puno za nas koji gubimo vezu sa zavicajom od vise 50 godina. Ja sam sin Djure i Drage Novakovica, unuk Sime i Marije Novakovic, i unuk Branka i Marte Rusic. Pozdrav svima Plavancima a narocito svojoj rodbini. Ziveli i samo nastavite.

Administrator [2012-09-05 18:11:51]
Miloše,uvažili smo vaš prijedlog tako da tekstove možete čitati i na latinici.Molimo da napišete odakle nam se javljate.Srdačan pozdrav i hvala na saradnji!

Ваше имеMiloš Rusić [2012-09-05 07:19:03]
Ваша порука Milorade,čestitam na stranici o Plavnu,mnogo me to veseli.Ja sam dao ideju o stranici na Fb koju Strahinja uređuje,svaka riječ pročitana o Plavnu i Plavanjcima me osrećuje. Ako smijem ovdje bi dao molbu ili primjedbu,a prije molbu nego primjedbu,da bi se i u latinici pisalo.Evo razloga,dosta je djece mješanih brakova iz celog svijeta,znaš da smo raštrkani po cijelom svijetu i ne obvladaju ćiriličnog pisma,a žele imati stika sa krajom gdje im je jedan od roditelja rođen. Srdačan pozdrav!!

Милорад С. Кураица [2012-09-03 15:01:11]
ВСлавка Цвијановића и уредништво сајта о Плавну срдачно поздравља из Суботице Милорад С. Кураица. Хвала што сте објавити – поставили линк са промоције моје књиге ``Доситеј у Далмацији``. Добро је да сајт о нашем Плавну функционише. Имам неколико ствари које су по мени интересантне. Због тога бих Вас молио да ми пошаљете елекзтронску пошту ( имејл ) на који могу послати фотографије... Моја електронска пошта јесте: mkuraica@eunet.rs. Још једном честитке за сајт и објаву мога линка. Све најбоље! Милорад С. Кураица

jovo sa centra [2012-08-31 19:49:19]
Ja sam 3.000. posetilac sajta, u petak u 21 sat.

администратор [2012-08-31 05:28:34]
Првих 100 дана, oкo 3.000 посјета Од поновног покретања Интернет презентације Завичајног друштва „Плавно“ је 31. августа 2012. протекло 100 дана, а обиљежило их је и око 3.000 посјета. Просјек од око 30 улазака на сајт дневно је знак охрабрења за оне који брину о изгледу и што чешћем обнављању овог сајта. Највећи режисер на свијету – Живот, побринуо се да у тих 100 дана смјести и додјелу Стеријине награде за глуму Плавањцу Јови Максићу, да нам из Плавна, с лица мјеста, стигну фотографије једног од највећих глумаца на овим просторима Раде Шербеџије и његове супруге Ленке Удовички, познате позоришне режисерке. На велико интересовање наишао је интервју са пјесникињом Јованком Савић-Вукановић која се из Плавна отиснула у Подгорицу, затим историјски и географски подаци о селу, и низ других садржаја. А будућност сајта? За њу је потребно само да посјете Плавањаца (и свих осталих заинтересованих) остану навика. Тако ћемо поред оног Плавна којег носимо у сјећањима, живјети и у овом другом, виртуелном Плавну и то подијелити с другима.

Милорад С. Кураица [2012-08-28 08:54:19]
Милорад С. Кураица "Доситеј у Далмацији"

mico plavanjac [2012-08-22 14:32:54]
Nastavljam slanje podataka o iseljavanju Plavanjaca. Na adresi bulovic.com je spisak 900 porodica koje su 1945. godine naselile Stanišić. Tu su dvije porodice Alfirovića iz Plavna sa 14 članova, jedna porodica Bursać sa tri člana, tri porodice Vuduk sa 22 člana. Dalje, jedna porodica Dvokić sa devet članova, dvije porodice Dragišić sa 15 članova, pet porodica Dubajić sa 27 članova, jedna porodica Đumić sa devet članova. Tu je i porodica Jovičić sa sedam članova i Marinković sa četiri člana. Na spisku je i 14 porodica Opačića sa ukupno 47 članova, dvije porodice Oruč sa 11 članova, jedna porodica Perić sa pet članova. Savića su tri porodice sa 27 članova, pet je porodica Torbica sa 35 članova.

mico plavanjac [2012-08-20 15:13:43]
Plavanjaca je bilo i u danasnjoj Ukrajini, tamo ih je odveo Simeon Koncarevic krajem 18. stoljeca. Mislim da se jedno naselje zvalo Novo Plavno.

Ваше име [2012-08-20 12:48:32]
Ваша порука

administrator [2012-08-19 10:53:32]
Порука админитратора Плавањце, као и остале посјетиоце сајта, свакако је заинтригирао податак да потомци Петра Грмуше из Енглеске, управо преко овог сајта желе да сазнају што више података о дијелу његове породице која је, када је он отишао у ту земљу, остала живјети у Плавну. То је, како се разазнаје у овом конкретном случају, прави животни роман. За Плавно се у многим хроникама других мјеста, попут дрварске (у Дрвару су до 1995. живјеле многе породице поријеклом из Плавна), наводи да је „населило цијели свијет, али се није иселило“. Поред Дрвара, у великом броју Плавањци су насељени у Касарским ливадама (Шабац), Иригу, Станишићу, Риђицама, а у другој половини 20. вијека у Батајници, Бусијама (Угриновци), а поједине породице у неким другим крајевима. Можда би било интересантно да се уведе рубрика у којој би људи поријеклом из Плавна расељени широм свијета, и данас, а посебно у ранијим периодима, писали о тим досељавањима и каснијем животу њихових породица, о школовању дјеце, животу, раду. а порука

Milorad Opačić [2012-08-15 14:41:55]
E da je đedu Janku neka Internet konekcija u Danilovićima i da je malo "vičniji" sa računarima bilo bi interesantno pročitati i njegova zapažanja :) Drago mi je da smo bili deo ove idile. Pozdrav sestri i svim Plavanjcima.

Biljana Savić [2012-08-15 13:26:56]
I tako, odemo moj sin David i ja do Plavna, potrpamo se sa sestrinom porodicom i sirota Škoda nas junački doveze do odredišta. Na granicama nas niko ništa nije pitao, osim što se zablenu u sedam pasoša koje im zet Ivan pruži. Smijali su nam se i blagonaklono nas gledali kroz Bosnu kad stanemo da odmorimo i krenemo izlaziti iz auta. Duže traje izlazak i ulazak nego samo odmaranje. Mali David je bio sjajan, a i tri sestrice. Niko se nije bunio, svako je gledao da zauzme položaj koji mu najviše odgovara. Seka Nađa (6 godina) je cijelim putem brojala kako će povraćati kad pođemo preko Manjače da bi prije Manjače zaspala i prespavala je. Kada je htjela da ponese tele iz Plavna u kutiji, rekla sam joj da ono sigurno nebi preživjelo Manjaču, pa je odustala od te sjajne ideje. Seka Ana (7godina) je plakala što je zaboravila četku, utješila se kad sam joj rekla da ću joj dati svoju, ne znam ni što sam je ponijela kad se ionako ne češljam. Valjda zato što sam imala neko uputstvo "Šta poneti na put", a tamo je pisalo češalj/četka! Seka Mila (4 godine) nije imala posebnih zahtjeva, gledala je kroz prozor I igrala se sama sa sobom. U Plavnu je prozvaše Lepa Brena zbog plave kose! U Plavnu su nas dočekali nestrpljivi đed I baba, djeca su se ko majmunčići pokačili po njima svi željni maženja i ugađanja. I stvarno su nas mazili i maksimalno nam ugađali. Boravili smo u novoj (obnovljenoj i završenoj) kući, baba i đed su bili u staroj. Bilo nam je kao u hotelu. Jedino smo morali svaki drugi-treći dan dolivati vodu iz bunara u rezervoar na Marinkovića Dočiću kako bismo imali vodu u kupatilu. Vidjelo se da je kamen mom Davidu prirodna sredina i po mami i po tati. Slike koje sam napravila su stvarno jedinstvene. Svu svoju godinicu i osam mjeseci nosio je sam po onim jarugama, nije nikome dao da ga vodi ili nosi. Grumilice kamenja je prebacivao sa jedne na drugu, morali smo se sklanjati da nikoga ne pogodi. Baba je uložila sve moguće i nemoguće napore da me natjera da ga držim za ruku, a onda je odustala i trudila se da ne gleda Davidove vratolomije. Lijepo smo spavali, puuuno šetali, družili se, jeli i uživali. Kozje mlijeko, pura, pogača, sir, jaja...sve je bilo ukusno i slatko. Životinje, naviknute na lokalne seljake, su nas u čudu gledale i meketale, mukale, mjaukale, blejale, lajale, kokodakale (koka Sara je bila najglasnija)... No, opet smo se nekako navikli jedni na druge, pa su nam dozvolile da ih mazimo i hranimo, pa i da ih davimo, čupamo i vučemo za rep (kao što je to mačak Švabo dopustio Davidu. Na tome sam mu mnogo zahvalna, inače bi bilo svašta!). Seka Ana je Švabi ponijela Wiskas hranu za mace koju je on u slast smazao, pa potom povratio. Nismo mogli da utvrdimo da li se prejeo ili mu, naviknutom na domaće specijalitete, nije prijala. Zet Ivan, rođen i odrastao u ravnici Inđije, bio je babica i pomogao da na svijet dođe jedna lijepa kravica, nazvana Cveta zbog bijele zvijezde na čelu. Bratov sin Andrija od nepune 3 godine ušao je u podrum da vidi kravicu i rekao "Dobal dan"! I još smo jahali magarca, vozili traktor, pronašli kornjaču, čuvali koze, ložili vatru i pekli jare (mislim da je to bilo ono kojem su djeca dala ime Đorđe, plakali su za njim, pa se najeli pečenja i bura je prošla), zalivali baštu, tražili jaja na gnijezdu, pravili priredbu, a od ulaznica kupovali slatkiše kada dođe pokretna prodavnica... Sve smo to radili i još mnogo toga, pa mi čudno kako to sve stade u 10 dana. Slikali smo se sa izlaskom sunca, dugo u noć slušali zrikavce. Tako stade sve, dug je dan. Pogled na Orlovicu sam pokušala ovjekovječiti na slici, jer ona je stvarno fascinantna. Da pogledom na nju, udahnem malo bure, pa da mi bude lakše…

K. Grmusa [2012-08-13 00:12:45]
Hvala vam puno za sve informacije uvezi sa Petrom Grmusom, nadam se da cu uskoro stupiti u kontakt sa Dusanom. Sto se tice sajta, odlican je. Veliki pozdrav za sve plavanjce.

K. Grmusa [2012-08-11 21:22:12]
Vec sam vam poslala u prethodnoj poruci detalje o djedu, mozda je bilo zabune jer sam uzela prezime natrag, umesto sheehan. Kao sto sam vam rekla djed je dosao u englesku 40tih godina, iza sebe u plavnu je ostavio zenu Todoru i dva sina....trazim ta dva sina...mnogo vam hvala sto se se javili i nadam se sa vasom pomoci da cu ih pronaci, srdacan pozdrav iz Engleske.

K. Grmusa [2012-08-10 22:48:28]
Pomaze Bog, zivim u engleskoj i trazim svoje rodjake iz plavna. Moj djed se zvao Petar Grmusa i rodjen je oktobra 1914, imao je dva sina koliko znam, molim bilo koga iz plavna da mi se javi ako iko ima bilo kakvu informaciju o njima. Hvala. Moja emejl adresa je sledeca....andidreamtofyou@hotmail.co.uk

Kayleigh Sheehan [2012-08-10 22:47:48]
Здраво, Недавно сам сазнао да је мој деда је рођен у Плавно. Његово име је Петар М. Грмуша, рођен 20.10.1914. Син Милана Грмуса. Ја покушавам да сазнам више о два мога деде синова. Оженио локалну даму, њено име је Подора, а имали су два сина у почетком 1940-тих. Нисам сигуран за имена својих дечијих, али знам да Подора преминуо око 1951, а деца су очигледно пуштена у сиротишту, ово нисам сигуран. Питам се да ли постоје записи чувају у Плавно који би били у стању да ми пружи било какву информацију? Такође сам заинтересован да сазнате имена мојих дједова затвора два млађа брата. Хвала што сте одвојили време да прочитате ово, Радујем се вашем одговору. Kayleigh Sheehan

Vucji brat [2012-07-11 13:31:27]
Nadam se gospođo Jovanka da mi nećete zamjeriti što ću na određeni indirektan način ostati u blagoj konspiraciji, pošto sam se već više puta 'opekao' u ovoj vrsti komunikacije sa našim ljudima i sa njihovim stavovima. Reći ću vam samo da je moja majka Bosiljka išla u isti razred sa vašom sestrom Dušankom. Pozdrav i svako dobro.

Jovanka Savić Vukanović [2012-07-11 13:13:50]
Pozdravljam Vučjeg brata (mada, iskreno rečeno, voljela bih da se potpisao imenom i prezimenom!) i sa zadovoljstvom mu odgovaram da su Tintori iz Radljevca naša lijepa rodbinska veza: pok. Cvijo Tintor je moj tetak,uvijek bio itekako poštovan s naše strane, a njegovoj djeci Savići su ujčevina. Eto, razloga više da i putem sajta našeg Zavičajnog društva budemo bliži jedni drugima. Da, koliko je u našoj moći, sačuvamo naše zajedništvo, i da, zanjući jedni za druge, što manje se gubimo u ovim, po svemu, teškim vremenima. Najiskreniji pozdrav od Jovanke

Vucji brat [2012-07-10 19:55:28]
Zelim da vas pozdravim gospodjo Jovanka i da vas priupitam, da li vam sto znaci ime pok. Cvije Tintora iz Radljevca ? Saznadoh da smo na odredjeni nacin preko Tintora vezani.Naime pokojni Cvijo je bio ujak moje majke. Jos jednom pozdrav.

Jovanka Savić Vukanović [2012-07-04 00:28:53]
Pozdravljam ideju Vučjeg brata(bez obzira što je pod pseudonimom!)da se postavi, ako ne spomenik(koji bi, pretpostavljam, poprilično koštao),bar spomen-bista Dositeja Obradovića, jer to je nasš osnovni dug. Bojim se da smo, možda, posljednja generacija koja bi tim i sličnim projektima bila veza između naše prolosti i naših potomaka. Jedino dokumenti i podaci predstavljaju trag o postojanju pojedinaca, društava, naroda, civlizacije. Ako smo dostojni naše istorije, a mislim da jesmo,onda smo dužni da je na ovakav i sličan način sačuvamo, čuvajući time i sebe kao zajednicu.Jer to nije samo kulturološko već mnogo šire i dublje pitanje. A vjerujem da imamo i potencijala i volje da to uradimo. Hvala svakoj konkretnoj ideji tome u prilog, a ako se odazovemo- svako prema sopstvenoj mogućnosti- biće to veličanstveno obilježje našem postojanju i imenu. vaša Jovanka Savić Vukanović

Vucji brat [2012-07-03 14:11:40]
Ваш коментар Nesto mi se mota po glavi vec godinama, ne znam da li je vrijeme i mjesto, ali , sta mislite da se napravi spomenik velikom Dositeju Obradovicu u Plavnu , recimo na Basincu, da se uredi kako bog zapovjeda i da se pocne odrzavati neka manifestacija , makar tokom ljeta ? Da li je iko o tome razmisljao ? Kad se sjetim koliko je samo para potroseno svih ovih godina na krkanje jagnjetine i oblokavanje po Australijama, Kanadama , Batajnicama i Busijama, tuga me uhvati.....U pamet se plavanjci ! Moramo biti dostojni predaka !

mico plavanjac [2012-06-21 12:40:29]
Cestitam, danas 21. juna, na prvi dan leta neko je bio 1.000. citalac brojnih podataka o nasem Plavnu, uzivajuci u fotografijama te netaknute ali mnogima od nas koji smo tu rodjeni, nedostupne lepote.

Jovanka Savić Vukanović [2012-06-16 18:23:18]
Dragi naši, Hvala vam na lijepom sajtu, hvala na brizi da sačuvamo ono što je dio nas, odnosno naše biće. Vi nas na ovaj način okupljate, sabornost našu jačate, osvješćujete nas. Učinili ste istorijski korak. Od srca čestitke! Vaša Jovanka Savić Vukanović

Nikola Bjelotomić - Tiškovac [2012-06-13 10:12:39]
Dragi moji plavanjci šta reći za ovako lep sajt, autorima i adimistratoru sajta samo poruka da nasteve kako su počeli

Ilija Kantar [2012-06-12 19:43:58]
Mnogo mi je drago sto je najzad napravljen sajt o Plavnu.Gledajuci slike iz galerije video sam mog oca Nikolu Kantar iz skolskih dana.On je prepoznao mnogo svojih skolskih drugara.Samo tako nastavite,sa srecom.

Vucji brat [2012-06-11 16:06:03]
Zelim da pohvalim sajt koji se pokrenuo nakon vise godina stagnacije i camotinje. Nadam se da ce i ovo biti poticaj plavanjcima u vremenima koja dolaze da se jos vise vrate svom Plavnu ,i mozda konacno pokrenu neku manifestaciju u rodnom selu, makar preko ljeta. Vrijeme je.

danper, nastavak [2012-06-11 15:39:44]
Festival je održan, kao i prethodnih godina, u Narodnom pozorištu Republike Srpske u Banjaluci, a završen je 10. juna 2012.

danper [2012-06-11 15:37:31]
Jovo Maksić je dobio još jednu nagradu za ulogu u predstavi Bunar. Ta je predstava nagrađena prvom nagradom na tradicionalnom festivalu koji nosi ime Petra Koćića.

Милан Башинац [2012-06-03 19:19:08]
Ова вијест иѕ Новог Сада је успјех и за Јовицу Максића и за наше Плавно. Честитам у име читаве моје породице.

Плавањски зет [2012-06-03 19:09:52]
Стеријина награда Јови Максићу НАЈУГЛЕДНИЈЕ ГЛУМАЧКО ПРИЗНАЊЕ ПЛАВАЊЦУ Јово Максић је проглашен за најбољег глумца овогодишњих, 57. Међународних Стеријиних позоришних игара, у Новом Саду. Јово, син плавањског свештеника Крсте Максића у Плавну је провео дјетињство и младост. Рођен је 1972. године у Босанском Грахову, гдје је Отац Крсто био свештеник прије доласка у Плавно. Јово Максић је најпрестижнију домаћу награду за глумачко остварење добио једногласном одлуком жирија којим је предсједавао Бранислав Лечић. Поред Лечића у жирију су били театролог Ана Ледерер из Загреба, драматург Маја Пелевић из Београда, редитељ Ана Томовић из Београда и редитељ Јанез Пипан из Љубљане. “Стерија“ му је припала за улогу Милоша у представи „Бунар“ Установе културе „Вук Караџић” Београд, Сцена „Култ”, Радионице „Интеграције” и Фонда „Круг”. Представу је режирао Егон Савин, а аутор текста је Радмила Смиљанић из Бања Луке. Јову Максића је у вријеме грађанског рата, школске 1993/1994. године општина Книн послала на Факултет драмских умјетности у Београд, као једног од седам студената „книнске класе“ с намјером да се послије дипломирања понесу репертоар управо тада основаног Српског позоришта, на чијем челу је био глумац Милан Плећаш. Од њих седморо, глуму је дипломирало пет, али једино је Максић данас у професионалном ангажману. Он је од 1998. године глумац Малог позоришта „Душко Радовић“ у Београду. Играо је и у телевизијским серијама „Лифт“, „Горки плодови“, „Шесто чуло“ и филмовима „Гуча“, „СОС“, „Живот и смрт порно банде“, „Беса“, „Клип“... Максић се представио својим суграђанима и приликом оснивања Завичајног друштва „Плавно“ у Батајници, почетком 2005. године. Маестрално тумачење лика Милоша Друштвени оквир о којем говори представа „Бунар“, у којем Максић маестрално тумачи лик Милоша је породица у малом босанском селу послије завршетка грађанског рата деведесетих. Селу које је и даље без воде стиже понуда („свјетских трговаца срећом“) за изградњу водовода али би се Милошева породица требала одрећи јединог већег власништва, бунара. Сви би се, међутим, требали одрећи навика и предрасуда стицаних деценијама, које избијају на видјело управо у сеоским и у породичним расправама да ли ће Милош и његова мајка бунар продати. У томе још више него раније долази до изражаја тортура доминантне мајке (игра је Радмила Живковић) над снахом друге вјере (лик тумачи Мариана Аранђеловић) и добрим сином (Јово Максић). У представи још играју и глумци Ивана Шћепановић и Новак Билбија. „Бунар“ се од почетка децембра прошле године, када је била премијера, игра у београдској Установи културе „Вук Караџић“ (зграда код Скупштине општине Звездара, Булевар краља Александра 77а).

Плавањски зет [2012-06-03 13:49:19]
Сајт је фантастичан,модеран, слике су прелијепе. Свака част уредницима...

Slobodan Bajin [2012-05-30 20:18:08]
Ovim putem , pozdravljam mog dobrod druga , plavanjca , Slavka Cvijanovića .

Slobodan Bajin [2012-05-30 20:14:49]
Drago mi je što sam i ja dao svoj skroman doprinos u stvaranju vašeg lepog sajta. Stvarno je kvalitetno uradjen i lepo osmišljen. Vaše druženje stavlja rampu zaborava na ljude i zavičaj , iz koga ste, dosta vas, morali otići i mimo vaše volje i želje.

Goran Djuric [2012-05-30 19:32:12]
Samo da pohvalim novi sajt i hvala bogu da se neko angazovao da ga redizajnira,samo da se ne zapusti kao onaj stari Pozdrav za admina i podrska za dalji rad