Komemoracija civilnim žrtvama zločina u Gruborima: Zločin čini posebno teškim to što su ga počinili ljudi u uniformama RH…

23.08.2024.

U organizaciji Srpskog narodnog vijeća, Vijeća srpske nacionalne manjine Šibensko-kninske županije, u petak je održana komemoracija u selu Grubori kod Knina gdje je potkraj kolovoza 1995. ubijeno šest srpskih civila na kućnom pragu. Njihov je jedini “krimen” bio što su ostali kod kuće. Uz članove obitelji žrtava, na komemoraciji su bili i Dinko Tandara iz Ministarstva branitelja, u funkciji izaslanika Vlade, šibensko-kninski župan Marko Jelić, kninski gradonačelnik Marijo Ćaćić, saborski zastupnici SDSS-a Milorad Pupovac, Anja Šimpraga i Boris Milošević. Ova su ubojstva “ozbiljna i teška mrlja koja se nije smjela dogoditi”, kazao je na komemoraciji čelnik SNV-a Milorad Pupovac. Pročitajte više na TRIS portal.

Jutros u Kasarskim Livadama (Dalmatinska ulica) brzom reakcijom oca i sina Slobodana Bobana i Marka Đurića sigurne smrti spasena 4 18-togodišnja života.

28.05.2024.

Kako pišu Šabačke vesti, četiri osobe koje su povređene u ovom teškom udesu su osamnaestogodišnjaci, a njih su brzom intervencijom spasili otac i sin Slobodan i Marko Đurić. Pročitajte više na Telegraf.

Najbolji srpski kik-bokser Rade Opačić savladao je Iraja Azizpura jednoglasnom sudijskom odlukom na događaju "One 165" u Japanu!

28.01.2024.

Od samog početka, Rade je bio taj koji je kontrolisao dešavanja u ringu. Držao je distancu i pogađao smireno, dok je Iranac imao dosta problema da priđe Opačiću, s obzirom na to da je razlika u visini 12 centimetara na strani Srbina.
Sam ritam meča nije bio previše brz, ali je i pored toga viđeno nekoliko ozbiljnih razmena, u kojima je srpski borac u više navrata pogađao "metu".
Samim tim, i šteta na licu Azizpura je bila sve očiglednija, te se moglo naslutiti da će Opačić slaviti na kraju.
Odličnom tehničko-taktičkom borbom, Opačić je stigao do 19. pobede u karijeri, inače treće uzastopne u "One Championship-u".
Logičan sled okolnosti je da u narednom periodu Opačić dobije borbu za titulu, a ostaje nam da vidimo šta o tome misli sama promocija.

Izvor: Telegraf

Proslava seoske slave Svetog Save u crkvi Svetog Đurđa u Plavnu

27.01.2024.

Nakon održane liturgije, druženje je nastavljeno u Bratskoj kući.

Izvor: fb grupa Naše Plavno naše selo ravno.

Školstvo u Plavnu od sedamdesetih godina 18. vijeka do početka Drugog svjetskog rata

09.12.2023.

Autor: Danko Perić

Prosvjetitelj Dositej Obradović je bio prvi učitelj ne samo u Plavnu (druga polovina 1769. i zima 1770. godine), već i u čitavoj Kninskoj krajini. Došao je u Kninsko Polje maja 1761, a nedugo prije toga se razmonašio i napustio sremski manastir Hopovo na Fruškoj gori. Dositej Obradović je u naselju Sinobadi, pri crkvi Svetog Đurđa, na narodnom jeziku i troškom roditelja i crkve, učio đake. On je u Kninskoj Krajini kao učitelj radio u tri navrata, u Kninskom Polju od 1761. do 1763, u Golubiću i Orliću 1764. a u Plavnu 1769/1770. godine.
I poslije Dositeja bilo je kaluđera i mirskih sveštenika koji su prenosili osnovna znanja djeci u Plavnu.
Plavno je 1773. godine i zvanično postalo metoh manastira Dragović, pa su tamošnji kaluđeri koji su vodili brigu o imanju u centru sela, poznatog po nazivu Manasirska (na Bašincu), brinuli i o pismenosti mladih plavanjskih naraštaja, među kojima su bili i budući monasi. Plavanjski kapelan Partenije Đurić je 8. marta 1773. potpisao ugovor sa mletačkim providatorom kojim je manastir Dragović dobio pravo na parohiju Plavno, selo je postalo dragovićki metoh i obavezalo se, između ostalog, da manastiru šalje potreban broj budućih monaha.
Tačno 20 godina kasnije - 1793, plavanjski kapelan Partenije Torbica je potpisao novi ugovor sa mletačkim vlastima a precizirano je da se mirski sveštenici ne mogu miješati u poslove parohije Plavno. Pet godina kasnije Antonije Đurić (jedan od kaluđera koji su u Dragović došli na osnovu tog ugovora) postao je prvi Plavanjac iguman Dragovića (kasnije su igumani bili još i Stefan Dubajić, Partenije i Ilarion Torbica).

Plavanjsko školstvo 19. vijeka

Zahvaljujići katiheti i istoričaru Milanu Radeki, zabilježena su tri podatka koja se odnose na plavanjsko školstvo u prvoj polovini 19. vijeka. Prvi podatak je iz 1819, prema kojem su „u Plavnu, Žegaru i Golubiću, učili po jedan lički sveštenik“ („Opisanije sveštenstva Gornjokarlovačkog vladičanstva“ iz 1819. u: Milan Radeka, Građa o srpskim školama u Srpskoj Dalmaciji u: Almanah – Srbi i pravoslavlje u Dalmaciji i Dubrovniku, Zagreb 1971, 123-126). Drugi Radekin podatak odnosi se na isti taj period: „O školi u Plavnu svjedoči i zapis djaka Gligorija Torbice iz Plavna na Polustavu u Plavnu“ (Milan Radeka, isto).
Treći podatak se posredno može zaključiti iz šireg konteksta. Naime, Radeka u tom tekstu piše o mokropoljskoj školi, pa navodi: „mora da je bila valjana kad je opstala između blizih škola u Plavnu, Kninskom Polju i Krupi“ (Milan Radeka, isto).
U drugoj polovini 19. vijeka, ipak, u Plavnu nije bilo škole, jer je 1876. godine u prosvjeti trebalo krenuti iz početka. Osnovana je nova škola na imanju protojereja Petra Petranovića za djecu izbjeglica i ustanika Crnopotočke bune, koja je izbila prethodne godine u obližnjim Crnim Potocima, na Tromeđi, i u kojoj je Petranović imao veoma važnu ulogu. Škola je imala školske table, klupe, stolove, a predavači su bili učitelji školovani uglavnom u Pakracu, u zapadnoj Slavoniji, te nekoliko sveštenika. Udžbenici su stigli iz Beograda, Pančeva i Novog Sada, štampani su ćirilicom.
Engleska dobrovorka Mis Adelina Irbi izgradila je na Bašincu kolibe za privremeni smještaj izbjeglica i školu sa internatom. Školu su pohađala djeca vođa Crnopotočkog ustanka, i po nekim podacima, bilo je čak 180 mališana iz Plavna i izbjeglica.
Početak novog perioda plavaljskog školstva vezuje su uz Adelinu Irbi koja je školu direktno nadgledala, Petra Mirkovića, učitelja kojeg je Irbijeva dovela iz Pakraca, plavanjskog protojereja Petra Petranovića i, nešto kasnije, njegovog sina Danila.
Adelina Paulina Irbi (Bojland Hol, Engleska, 1831 – Sarajevo, 1911), autorka knjige „Putovanje po slovenskim zemljama“, izučavala je slovenske jezike, među kojima i srpski. U Sarajevu je otvorila školu za djevojčice. Obrazovanje, smještaj i ishrana učenica bili su besplatni, bez obzira na njihovu nacionalnost ili vjeroispovijest, što je u početku izazvalo protivljenje i nacionalnih i vjerskih struktura. Školu su uglavnom pohađale učenice Srpkinje, pa se ubrzo počela nazivati srpska ženska škola. Nju su prvo pohađala djeca iz bogatih srpskih porodica, da bi se kasnije, kako se škola stabilizovala, sve se više okretala siromašnima. U ljeto 1875. u Hercegovini izbija srpski ustanak protiv Turaka, poznat kao Nevesinjska puška. Irbi i njena prijateljica Prisila Džonston su evakuisale školu i neke učenice odvele u žensku školu u Pragu. Počele su da šalju pomoć izbjeglicama, koje su u velikom broju lutale putevima i skrivale u pećinama. Odlaze u Englesku i uz pomoć Florens Najtingejl započinju prikupljanje novca za „Fond za pomoć djeci bez roditelja“ . Tokom četiri godine, od 1. oktobra 1875. do 13. juna 1879, Adelina i Prisila distribuirale su velika sredstva, koja bi po sadašnjim iznosima u dolarima dostigla i tri miliona, za obezbjeđivanje životnih namirnica, smještaja i obrazovanja. Irbijevu je srpska siročad nazvala „Plemenita“ i „Majka sirotinje".
Petar Mirković (Kolunić, 1855 -?) je kao mladi učitelj bio učesnik ustanka u Bosanskoj krajini, lični sekretar Petra Mrkonjića (kralja Petra Prvog Karađorđevića). Mirkovićev „Bukvar za nepismene“ štampan je u nekoliko stotina hiljada primjeraka.
U biografskim podacima se navodi da je o da je u svom rodnom selu u blizini Bosanskog Petrovca, pored same crkve Svetog Đurđa, dešifrovao tekst na kamenom glagoljskom natpisu (stećku). (Radi se važnom spomeniku srpske istorije koji potrđuje srpsku autohtonost na ovom području, koji pominje izvjesnog Ostoju Ostojića, iz davnijeh vremena, po svoj prilici iz 12. ili 13. vijeka).
Vodeći brigu i o finansiranju plavanjske škole, napisao je da je Mis Irbi od ukupno četiri miliona kruna koje je utrošila za bosanske izbjeglice, petina (800.000 kruna) bio trošak škole i đaka, uključujući tu i stipendije za njihovo dalje školovanje.
Irbijeva je, naime, uz pomoć Petra Petranovića prebacila mladiće i djevojke na dalje školovanje u Sarajevu, druge gradove Austro-Ugarske i Srbije.
Petar Petranović (Šibenik, 1840 – Plavno, ?), rukopoložen je 1866. u svešteničko zvanje. U parohiju Plavno, u protoprezviteratu Knin, raspoređen je nekoliko godina kasnije, i tu je ostao do kraja života. Bio je sinovac arhimandrita manastira Dragović i kasnije episkopa bokokotorskog Gerasima, i dr Božidara Petranovića, akademika JAZU u Zagrebu. Školovao ga je stric Gerasim, nakon što je Petrov otac Gligorije preminuo.
Petar je uz stričevu finansijsku pomoć završio bogoslovske nauke. U Crnim Potocima na Tromeđi Dalmacije, Like i Bosanske krajine, predvodio je manju oružanu jedinicu nazvanu „Križari popa Petra Petranovića“, iz koje je regrutovan čuveni borac, Plavanjac Stevan Marinković Škvadra. Juna 1876, u danu kada su u selu Trubaru u Bosanskoj krajini, crnopotočki ustanici proglasili ujedinjenje Bosne sa Srbijom a Srbija i Crna Gora ušle u rat s Turskom, služio je liturgiju na zgarištu seoske crkve. Pomagao je i u odabiru i upućivanju na školovanje oko 40 pitomaca zavoda i internata koji je Irbijeva osnovala u Sarajevu. Jedan od njih je bio Petrov sin Danilo.
Danilo Petranović (Šibenik, 1864 - Plavno, 1944) je u Šibeniku završio osnovnu školu a potom i nižu gimnaziju. Realnu gimnaziju završio je u Zadru, kao stipendista Adeline Irbi. Bio je nastavnik građanske škole i učiteljske škole u Šibeniku i jedno vrijeme direktor ženske učiteljske škole u Dubrovniku. Do penzionisanja je bio oblasni školski nadzornik. Bio je i ikonopisac, urednik nekoliko regionalnih prosvjetnih listova: „Učiteljki glas“, „Novo vrijeme“ – koje je uređivao još od 1908, oba lista su izlazila u Šibeniku, i lista „Pokret“ u Splitu. Napisao je knjige „Život i rad Gerasima Petranovića“ (prvo izdanje 1907, ponovljeno prošireno izdanje 2006), „Dositije Obradović, Spomenica o posmrtnoj mu stogodišnjici (Matica srpska dubrovačka, 1911), a sa Simom Matavuljem je priredio za objavljivanje „Iskrice“ Nikole Tomazea (Srpska književna zadruga Beograd, 1898). U Plavno, mjesto svoje mladosti, se vratio kao penzioner i imenovan je za upravnika škole „Dositej Obradović“. Zajedno s njim djecu u Plavnu je učila i njegova supruga Jovanka, rođene Pavasović. Dušan Berić, poznati istoričar školstva u Dalmaciji, kao i Milan Radeka ističu da je ona bila jedna od prvih žena nastavnika u Sjevernoj Dalmaciji. Ubrzo su školsku nastavu u Plavnu držale uglavnom žene a dvije kćerke plavanjskog popa Milivoja Jelače (Branka i Stojanka) su na školovanje u Preparandiju otišle iz samog Plavna i tu se kasnije vratile. Prva novoosnovana škola u 19. vijeku u Sjevernoj Dalmaciji je bila kistanjska. Osnovana je 1856, a nedugo zatim je otvorena škola u Kosovu, obje su bile od samog osnivanja na narodnom (srpskom) jeziku. (Njihovo uzdržavanje je bilo vezano uz manastir Krka – u kojem je postojala tradicija škole za monahe duga više od dva vijeka, Bogoslovija u manastiru Krka baštini tradiciju od 1615. godine, a obnovljena je sredinom 20. vijeka). Školskim zakonom u Austro-Ugarskoj, iz 1888. godine, preimenovane su sve ove škole u više pučke škole. Izgradnja za to vrijeme impozantne škole u Plavnu završena je oko Duhova, maja 1892. godine. U idućih nekoliko decenija povećan je broj škola, a za period poslije Prvog svjetskog rata, sveštenik Savo Nakićenović u nedovršenoj studiji „Kninska Krajina“ navodi da su na tom području djelovale škole u Biskupiji, Golubiću, Kninu (muška, ženska i Realna niža reformna gimnazija), Kninskom Polju, Mokrom Polju, Oćestovu, Otonu, Pađenima, Plavnu, Polači, Radučiću i Strmici, a rimokatoličke u Kninu (županija) i Vrpolju (kapelanija).
Godine 1929. je Vlada Kraljevine Jugoslavije donijela mjeru obaveznog obrazovanja za dječake i djevojčice do 14 godina starosti. Za školu u Plavnu je te godine navedeno da je imala tri mješovita odjeljenja. Pojedini učitelji, ne samo plavanjski, predavali u nekoliko razreda i imali i stotinak učenika. Za prvu polovinu 20. vijeka karakteristično je da mnoge škole u Kraljevini Jugoslaviji nisu imale ime, a među onima koji jesu, često je bilo Dositej Obradović. Školi u Plavnu pripalo je to januara 1933, odlukom ministra prosvjete (negdje u isto vrijeme dobila je i škola u Kninskom Polju, a još ranije škola u Smokoviću, kod Zadra).

Imena plavanjskih učitelja u međuratnom periodu

U Arhivu Jugoslavije u Beogradu u fundusu prosvjetnih dokumanata iz Kninske krajine, mogu se naći podaci da su učitelji Škole „Dositej Obradović“ u Plavnu, u periodu između dva svjetska rata, pored već pomenutih Danila Petranovića, Jelice Pavasović i sestara Branke i Stojanke Jelača, bili:
Smilja Govedarica,
Grigorije Iljašenko,
Anica Krstanović,
Zorka Krstanović,
Irena Malešević,
Veljko Malešević (upravitelj škole),
Joko Petranović,
Petar Peršić,
Irena Rašković,
Augustin Reić,
Marija Reić,
Borka Smiljanić,
Sergej Suhorukov,
Zora Tuta,
Zora Francetić,
Grigorije Švašenko (...)

Izvor: Danko Perić

Jovan Torbica – In Memoriam

09.12.2023.

Jovan Torbica je rođen 20.9.1941. u selu Plavno, opština Knin. Od 1947. do danas živeo je u Novom Sadu.
Dizanjem tegova se počeo baviti 1958. u Kdt Eđšeg koji je 1960. promenio ime u Novi Sad. Kao aktivan sportista do 1972. osvajao je prva mesta u Vojvodini, Srbiji i Jugoslaviji pojedinačno i sa klubskim drugovima.
Sa prestankom takmičarske karijere postaje aktivan sportski radnik, sa najdužim stažom na mestu predsednika sudijske organizacije Vojvodine.
Od 1983. je član Predsedništva Saveza za dizanje tegova Vojvodine a na čelu Saveza od 1984. do 1991.
1994. je položio ispit za međunarodnog sudiju druge kategorije.
Sportske igre železničara Srbije nisu mogle proći bez njega sve do odlaska u penziju.
Za njegov doprinos razvoju sporta dobio je više nagrada a krunisane su Spartakovom nagradom 2011.
Poslednja funkcija na koju je biran 2019. je Predsednik Nadzornog odbora Saveza za dizanje tegova Vojvodine.

Slava mu i hvala!
Izvor: Jovan Torbica – In Memoriam

Svečano obilježena seoska slava Đurđic u Zorićima (Plavno)

16.11.2023.

Promocija književnih djela Slobodana Amanovića

20.10.2023.

Osnovano udruženje "Bowling klub Plavno" – Beograd

20.10.2023.

Sa velikim zadovoljstvom Vas obaveštavamo da je dana 01.09.2023.godine registrovano sportsko udruženje "Bowling klub Plavno" – Beograd.
Bowling klub Plavno iz Beograda je naslednik bowling kluba "Metalac" iz Šimanovaca, koji je uspešno godinama učestvovao u Republičkoj ligi Srbije u organizaciji "Bowling saveza Srbije".
Bowling klub Metalac, u kome su uglavnom igrali Plavanjci, je četiri puta bio prvak Srbije.
Sa željom da se sećamo našeg rodnog Plavna, registrovan je klub pod nazivom Plavno.
Grb kluba je naša Orlovica, kao simbol Plavna.
Predsenik kluba je Mile (Jovana) Đurić, a kapiten Branko - Baćo Đurić, kao najstariji igrač.

Igrači u klubu su svi Plavanjci :

• Branko-Baćo- Đurić
• Dušan Đurić
• Zdravko Perić
• Zdravko Vukobrat
• Vasilije Đurić
• Strahinja Perić

Tekuća sezona 2023/2024 je počela 16.10.2023.godine i naš Bowling klub Plavno je uspešno startovao u Bowling ligi Srbije, ubedljivom pobedom protiv Bowling kluba Aes Sedai iz Beograda, od 11 : 5.
Bowling klub Plavno, kao domaćin, će sve utakmice igrati u Bowling centru "Colosseum" u Zemunu, ulica Dobanovačka 56.

I do sada su Plavanjci imali najveću podršku publike, te pozivamo Plavanjce kao navijače da dodju u "Colossem" - Zemun i podrže naše igrače, druže se sa zemmljacima, sa željom da i ove godine Bowling klub Plavno bude prvak Srbije.

Sve rezultate Bowling kluba Palvno ,možete pratiti na zvaničnom sajtu Bowling saveza Srbije: www.bowlingsavezsrbije.com

Književno veče "Jefimijine vezilje iz Kninske krajine"

9.10.2023.

Pozivamo Te da u četvrtak, 12. oktobra u 18 sati, u beogradskoj Biblioteci Petar Kočić, Ul. viška broj 3 (kod Kalenića pijace), prisustvuješ književnoj večeri
JEFIMIJINE VEZILjE IZ KNINSKE KRAJINE
Moderator serije je pjesnik ŽIVKO NIKOLIĆ

Stihove će govoriti
ČEDNA RADINOVIĆ LUKIĆ LALIĆ
ANDREJA DVORNIĆ
NATAŠA MANDIĆ BULATOVIĆ
NIKOLINA ĆULUM.

Čitaćemo i stihove pjesnikinja
JOVANKE SAVIĆ VUKANOVIĆ
MILKE GRČIĆ
SUNČICE RADULOVIĆ TORBICA
i pokojne BOSILjKE BATAK PERIĆ.

Zavičajni klub Kninska krajina

Na Institutu za savremenu istoriju obilježeno 335 godina od osnivanja Kninske krajine

19.9.2023.

Udruženje Srba iz Hrvatske, uz podršku Instituta za savremenu istoriju i Zavičajnog društva Plavno iz Beograda i Zavičajnog kluba Kninska krajina organizovalo je 11. septembra 2023. godine u Institutu za savremenu istoriju u Beogradu, kulturno-naučni skup povodom 335 godina od osnivanja Kninske krajine.
Program je vodio jedan od organizatora novinar Danko Perić, a na skupu su govorili dr Sofija Božić, prof. dr Đuro Đurić, dr Milan Gulić, Savo Štrbac, dr Nikola Žutić, dr Andrej Vujnović i Milojko Budimir.

Pročitaj ceo tekst: https://ssr.org.rs/na-institutu-za-savremenu-istoriju-obiljezeno-335-godina-kninske-krajine/?fbclid=IwAR2T990Zudg5qZOC0mChdU9q36PLUMS9FwBNdD-gj9W_FoMqWYU3PXfJoPU

Šimpraga: Nema opravdanja za nijedan zločin

26.8.2023.

Komemoracijom u selu Plavnom i zaseoku Grubori pored Knina odana je u petak pošta srpskim civilima ubijenim u tom kraju 1995. godine, za vrijeme akcije Oluja i nedugo potom. Posrijedi su bile 32 žrtve, od kojih je šest u Gruborima, uglavnom staraca, smaknuto tjednima nakon Oluje.
Taj slučaj i njegov pravosudni epilog postali su možda najpoznatiji primjer osvetoljubivosti ratnog pobjednika i zataškavanja zločina koje su pritom izvršili pripadnici Hrvatske vojske i Ministarstva unutarnjih poslova RH. Grubore su u crno zavili specijalci iz ATJ Lučko, kao što je i na sudu dokazano, ali za to svejedno dosad nitko nije pojedinačno kažnjen.

Pročitaj ceo tekst: https://www.portalnovosti.com/simpraga-nema-opravdanja-za-nijedan-zlocin

Oluja

5.8.2023.

Priča o događajima koji su prethodili i tokom same agresije hrvatsko-muslimanskih snaga uz pomoć NATO pakta na Republiku Srpsku Krajinu u avgustu 1995. godine. Tada je sa područja Dalmacije, Like, Korduna i Banije sa vekovnih ognjišta prognano najmanje 250 hiljada Srba. Ovaj pogrom je nosio šifrovano ime „Oluja”.
Oluja je drama o ratu ispričana iz ugla običnog čoveka Ilije, čiji je jedini cilj da zaštiti i sačuva svoju porodicu, ognjište i selo u kome je odrastao sa drugovima koji su mu silom prilika postali saborci, a čije se životne priče prepliću.
U želji da spreči dalje napade na selo, gde je zamalo ostao bez sina Petra, Ilija formira diverzantsku jedinicu, sa cilje da uništi neprijateljsko gnezdo odakle se napada selo. U toj bici za opstanak, naši junaci vode i svoje lične bitke, a njihove porodice bivaju primorane da napuste svoje domove i potraže spas u nepreglednoj koloni koja kreće ka matici — Srbiji.

Uloge

Glumac	Uloga
Jovo Maksić	Ilija
Zlatan Vidović	Dane / Bojan
Davor Janjić	Braco
Marija Pikić	Jela
Ljubiša Milišić	Stevan
Jelena Čović	Stara Majka
Ivan Vujić	Petar
Milica Stanković	Sanja
Maja Kolundžija
Novak Bilbija	Ilijin otac
Marko Baćović	Stipe

Izvor: Олуја (филм)

Đurić (Steve) Vasilj, košarkaški trener, naše gore list

31.7.2023.

Vasilj Đurić je u stručnom štabu juniorske reprezentacije Srbije koja je osvojila Evropsko prvenstvo u košarci za 2023. pobjedom nad Španijom.
Đurićev otac Stevo je rođen u selu Plavnu i šezdesetih godina prošlog stoljeća doselio u Batajnicu.
Čestitamo našem mladom košarkaškom treneru i želimo mu još puno uspjeha u matičnom klubu FMP i u reprezentaciji Srbije.

---

VASILJ ĐURIĆ - Pomoćni trener

Najmlađi trener u ABA ligi je Vasilj Đurić. Svoj talenat je pekao u KK Zemun gde je i igrao sve do kadetskih dana, a potom kao junior prešao u Mladost iz Zemuna gde je došao do prvog tima, a potom odlučio da igračku karijeru zameni za trenersku. Već u 21. godini bio je pomoćni kadetskog sastava KK Zemun, potom je bio prvi i pomoćni trener selekcija do 14 i 12 godina, a u tom periodu i radio za najpoznatiju svetsku skauting organizaciju Synergy Sports Technology. Baš je KK Zemun zaslužan i za današnju saradnju i prijateljstvo koje Vasilj gaji sa trenerom Nenadom Stefanovićem. U sezoni 2019/2020 Vasilj Đurić je bio deo stručnog štaba Zemuna koji je sa ekipom koja je bila mlađa od 20 godina imala skor 14-9 u 2. Muškoj ligi Srbije i ostala na pobedu kratka od plasmana u viši rang. U sezoni 2020/2021 kao prvi trener predvodio je seniorski sastav KK Zemun-a do plasmana u play off 1. MRL centar, a sa juniorima Zemuna kao pomoćni trener osvojio je bronzanu medalju u ligi Beograda.
Od sezone 2021/2022 je pomoćni trener u KK FMP Meridian i imao je veliki doprinos u fantastičnoj sezoni koja je krunisana plej-ofom ABA lige.
(Izvor: https://www.kkfmp.rs/personnel/vasilj-duric/)

Odlični Rade Opačić pružio je vrlo zrelu i taktički kvalitetnu izvedbu

10.6.2023.

Pročitaj ceo tekst LINK

Spasovdan u Plavnu, 2023.

25.5.2023.

Srećna seoska slava Spasovdan

(Izvor: Momčilo Karanović, preuzeto sa Facebook-a)

Proslava Svetog Save, Plavno

27.1.2023.








Izvor: Momčilo Karanović, Facebook

OLUJA

22.1.2022.

OLUJA je film – drama o ratu ispričana iz ugla običnog čoveka koga maestralno glumi Jovo Maksić u ulozi Ilije, čiji je jedini cilj da zaštiti i sačuva svoju porodicu, ognjište i selo u kom je odrastao sa drugovima koji su mu silom prilika postali saborci, a čije se životne priče prepliću. U želji da spreči dalje napade na selo, gde je zamalo ostao bez sina Petra, Ilija formira diverzantsku jedinicu, sa ciljem da uništi neprijateljsko gnezdo odakle se napada selo. U toj bitci za opstanak, naši junaci vode i svoje lične bitke, a njihove porodice bivaju primorane da napuste svoje domove i potraže spas u nepreglednoj koloni koja kreće ka matici, ka Srbiji.

(Izvor: https://www.cinestarcinemas.rs/cinestar-rs/oluja/8548)

31.12.2022.

In memoriam: Nikola Cerovac

21.12.2022.

Никола Церовац је рођен 1948. у Стрмици, код Книна, тада индустријски развијеном селу у чијој циглани су његови рођаци и презимењаци били на руководним мјестима. Његов отац је послије циглане прешао на ново радно мјесто у Книн, а у слободно вријеме је водио Пчеларско друштво. У Книну се школовало троје дјеце из те породице која је саградила скромну кућу у насељу Синобадова главица близу цркве и парохијског дома у којем је први учитељ био Доситеј Обрадовић.
Никола је завршио Економску школу у Книну у једној од њених првих генерација. У Београду је завршио Вишу економску школу. Цијели радни вијек провео је у Удружењу ликовних умјетника Србије. Пемзионисан је као шеф рачуноводства УЛУС-а, у којем је радо прихаћем и послије одласка у пензију.
У Сремчици је његова породица саградила породичну кућу у којој је Никола касније основао прави сликарски легат. Много времена посвећивао је узорно обрађеној башти, винограду и воћњаку, производио је вино и ракију и месне производе искључиво за бројне госте те куће и пријатеље. Био је изузетно вриједан, породичан човјек.
Он је био и још нешто, а то ће и остати у успоменама, поштовалац вриједности српске националне културе (ако смо нашли прави опис) и, посебно, заљубљеник у ликовно стваралаштво. Стекао је изузетно велик број пријатеља међу ликовним ствараоцима и то без обзира на њихову припадност различитим генерацијама. Друштвена заједница је то цијенила, Церовац је добитник Златног беочуга КПЗ Србије и још неколико друштвених признања.
Сачувао је успомене о успостављању веза УЛУС-а са древним српским православним манастиром Крка код Кистања, у Далмацији, у којем је давне 1614. године почела да дјелује најстарија богословија у српској цркви и једна од најстаријих школа у српском народу, и побринуо се да оне буду публиковане. Педесетих година прошлог вијека након што је каснији академик Бата Михаиловић ту насликао двије умјетничке слике, архимандрит Никодим Опачић затражио је од управе УЛУС-а да упути у манастир Крка још неколико умјетника.
Десетак година послије, ту су боравили каснији академик Мића Поповић, његова супруга Вера Божичковић, као и још двојица каснијих академика сликар Петар Омчикус и историчар умјетности Дејан Медаковић. Преци њих двојице су рођени на неколико километара или неколико десетина километара од тог манастира. Омчикуси су старином из Радучића код Кистања а Медаковићи из Зрмањскиг краја, у Лици.
Никола Церовац је с ликовним уметницима с којима је био свакодневно повезан као службеник УЛУС-а, 1986. године организовао аукцију, послије потреса у Книнској крајини и на подручју Босанског Грахова. Кнински музеј који је тада почињао да дјелује добио је 65 умјетничких дјела и новчану помоћ, а Грахово 65 слика и новац којим је поправљен кров до тада прилично оронуле родне куће Гаврила Принципа у селу Обљају и 3.000 књига за Дом културе који је носио Принципово име. Гдје су данас та ликовна дела тешко је рећи. Углавном, прогутала их је злочиначка „Олуја“. У „Олуји“ су нетрагом нестале и бисте епископа Стефана Кнежевића и Никодима Милаша, двије бисте Мис Аделине Ирби, Споменик гуслару и обиљежја другим заслужницима у крајишкој историји, „преживјеле“ су једино бронзане главе вукова на неколико јавних чесми. Израду свих тих обиљежја је обезбиједило Српско културно друштво „Зора“ и поставило их на мјеста с којих су чували историјско памћење.
Управо Никола Церовац је био међу оснивачима СКД Зора, 1989. године. То је било прво друштво или установа са српским именом у Социјалистичкој Републици Хрватској и једно од ријетких са српским именом у тадашњој СФРЈ. Оснивачки скуп је одржан 8. јула на фудбалском игралишту „Буковице“ у Кистањама. Било је то у вријеме обиљежавања 600 година од Косовске битке и отварања нове зграде Богословије „Света три јерарха“ у манастиру Крка. Власти СР Хрватске нису регистровале друштво па је нова оснивачка скупштина одржана крајем 1989. године у Плавну, мјесту у којем је Доситеј Обрадовић написао своје прво дјело „Ижица“.
У љето 1990. године почела је да дјелује ликовна колонија Умјетничко братство манастира Крка, која је активна и данас, а већи број мјеста у сјеверној Далмацији обишли су тада истакнути српски књижевници.
Друштво дјелује и сада и то под именом СКД Зора Книн-Београд.
Зора је убрзо по формурању постала симбол српске националне еманципације на подручју сјеверне Далмације а данас је у пуном смислу ријечи културна институција.
У манастиру Крка се данас налази око 250 дјела истакнутих српских ликовних стваралаца од којих је њих неколико та дјела у том манастиру и стварало. И колонија Умјетничко братство манастира Книна је обновила рад. У обезбјеђивању услова за њен рад незаобилазно је прегнуће и ентузијазам Николе Церовца.
Он је био и међу особама најзаслужнијим за обнављање Книнског ликовног салона који се сада одржава у Београду и назив му је Крајишки ликовни салон. Почетком 2022. одржан је 22. сазив тог салона, овај пут у Галерији 73, а претходни су били у Музеју железнице, Дому Војске Србије и у другим галеријама. Велики допринос у томе припада Комесаријату за избеглице и миграције, који је финансијски подржавао и рад ликовне колоније Умјетничког братства манастира Крка.
Колонија, СКД Зора Книн-Београд, Крајишки ликовни салон, издавачка дјелатност... чувари су успомена на несебичан допринос Николе Цровца.
Нека му је лака земља!

Доситеј Обрадовић (1742-1811), „Списи из Далмације“

20.11.2022.

"Реч је о најранијим Доситејевим делима, насталим током његовог боравка у Далмацији (1761-1771). Има их пет, плус фрагменти. Само да напоменемо да су године 1758. православни чинили једну трећину популације Далмације. Извештај Генералног провидура за Далмацију из 1790. године саопштава да само у српским селима око Задра живи 24.313 људи. Дакле, у то доба у Далмацији је живело знатно више (можда и неколико пута више) Срба него у Београду, Новом Саду и Нишу заједно — чисто да бисмо имали некакву представу о значају Далмације за српску културу XVIII века... „Доситеј је у Далмацији доживео и нешто што је... пресудно утицало на његову даљу судбину; што му је одједном отворило очи и пут ка његовом правом опредељењу. Ради се о оном случају косовског (Далматинско Косово) пароха Аврама Симића где је Доситије под импулсом попове ћерке, Јелене, написао своје прво књижевно дело (1864)...

Успех 'МАЛЕ БУКВИЦЕ' ('Јеленкина буквица)' био је стварно од велике и далекосежне важности. Он је пре свега означио Доситеју, јасно и неопозиво, његов прави позив: књижевнички“. Ово дело je постало веома популарно, па се преписивањем ширило међу далматинским Србима. Доситеј га је саставио при крају боравка у Задру, за свог домаћина трговца Лазара Славујевића..."

Izvor: Preuzeto sa Facebook-a (https://www.facebook.com/groups/170596133021969/permalink/5632412683506926/?sfnsn=mo&ref=share&mibextid=uevf24)

Plavno, kameni zid groblja, 2022.godina

19.11.2022.













Izvor: Protojerej Milorad Đekanović

Pjesnikinja i književna kritičarka Jovanka Vukanović u Nikšiću predstavila sabrane eseje i prikaze koje je napisala u posljednjih 12 godina

15.10.2022.

Upravo objavljena knjiga kritika “Od riječi do knjige”, pjesnikinje i književne kritičarke Jovanke Vukanović, bila je povod da Crnogorsko književno društvo u saradnji sa JU “Zahumlje” u Nikšiću organizuje veče sa pomenutom autorkom.

Autorka knjige je kazala da je sabrala eseje i prikaze koje je napisala posljednjih 12 godina, i da je riječ o preko 70 prikaza književnih djela 51 autora.
”Ova knjiga je nastavak moje prethodne knjige ‘Naslovi’, mada je prethodna knjiga bila široko tematski uokvirena i zalazila je ne samo u oblast književnosti, nego i u neka kulturološka pitanja”, kazala je Vukanović.
Ona je istakla da je pisala o knjigama koje su je zainteresovale, koje su zavrijedile da budu predstavljene čitaocima.
”U Crnoj Gori je oskudnost procesa i života književne riječi, nedostatak interakcije između stvaralaca, kritičara i publike, manjak sagledavanja kritičkog djela. Prilazila sam knjigama koje su me nečim privukle - smislom, načinom pisanja, u kojima sam vidjela jedan pristup koji pokreće svu književnu energiju”, rekla je Vukanović.
Pročitaj više na Od riječi do knjige - od pjesme do prikaza

Orlovac, Bobija, Konjska glava - avgust 2022.

31.8.2022.

Veče, izlazak meseca.
Nadmorske visine: Dvokića brdo 1044m, M. Gologlav 1074m, V. Gologlav 1197m, Orlovica /vrh Orlovac/ 1201m, Bobija 1251m i Konjska glava 1336m.

Probijeni put preko Konjske glave iznad kolibe

Raštele i Samarići

Pogled prema vaganu.

Bobija i Sjenokosi - pogled sa vrha Konjske glave

Izvor: Stevan Marinković

Parastos za nastradale Plavanjce

5.8.2022.



Izvor: NASE PLAVNO-NASE SELO RAVNO (https://www.facebook.com/groups/568991043125802)

Pregled broja stanovnika u selu Plavno početkom 60-tih godina prošlog stoljeća

24.6.2022.

Plavno, Spasovdan 2022 - II

5.6.2022.

Slike su preuzete sa sajta https://www.eparhija-dalmatinska.hr/Novosti-L.htm

Plavno, Spasovdan 2022 - I

2.6.2022.











Izvor: Mile Đurić

Metalac šampion

18.4.2022.

Završeno je prvenstvo Prve lige za takmičarsku 2021/2022. godinu.
U finalu plej-ofa, šimanovački Metalac pobedio je Fortunu iz Novog Sada 11:5 (4530:4444).
Metalac je dobro počeo i posle drugog seta poveo je 4:2 (1532:1431). Potom je počeo da popušta, te je Fortuna anulirala njegovu prednost i posle petog seta finalisti su bili „totalno poravnati“: 5:5 (3748:3748).
U poslednjem delu meča Metalac se „razigrao“ i svojoj kolekciji trofeja dodao je novi.

Premijera filma "Put u nepoznato"

14.4.2022.

Premijera dokumentarnog filma "Put u nepoznato" o životnom putu dece "Oluje" - 20.4.2022. u 16 časova u Kinoteci, Uzun Mirkova 1, Beograd

Izveštaj sa promocije knjige ZABRANJENO PLAKANJE, EMILIO MANFRINI

2.4.2022.

Promocija knjige Zabranjeno plakanje, Hronika neočekivanog putovanja, italijanskog autora Emilija Mangrinija, u prevodu Lazara Macure, izdavača Zavičajno društvo Plavno i Udruženja Srba iz Hrvatske, održana je danas u restoranu Banija u Beogradu. Recenzent srpskog izdanja knjige je Jovanka Savić Vukanović.
O knjizi su govorili dr Đuro Đurić, Jovo Opačić i Danko Perić, o žrtvama Plavna i cijele Krajine u građanskom ratu devedesetih Savo Štrbac, Boško Mandić, a o izdavačkoj djelatnosti s temama iz tog vremena Milojko Budimir.
Tema knjige su životi i sudbina stanovnika Plavna poslije Oluje. Emilio Mangrini je o njima vodio nesebičnu brigu kao humanitarac i ostavio trajan pisani trag.
Knjiga je pisana izuzetno lijepim stilom i u znaku posebnog uvažavanja tih ljudi.

Promocija knjige ZABRANJENO PLAKANJE, EMILIO MANFRINI

31.3.2022.

Pozivamo Vas na promociju knjige ZABRANJENO PLAKANJE, italijanskog putopisca i humaniste EMILIJA MANFRINIJA, u izdanju Zavičajnog društva Plavno.
Beograd, Restoran Banija, Bulevar despota Stefana 52 (ranije Ulica 29. novembra)
subota, 2. aprila u 15h

Pripreme za skupštinu ZD Plavno

28.3.2022.

Zavičajno društvo Plavno priprema održavanje skupštine društva.
Na skupštini će, između ostalog, biti podnijet izvještaj o dosadašnjem radu koji je bio intenzivan sve do epidemije korona virusa.
Datum i mjesto održavanja skupštine biće objavljeni naknadno.

Beograd, 28. marta 2022.

Za ZD Plavno v.d. predsjednika UO Danko Perić

Asfalt stigao i do zaselaka u selu Plavno

24.3.2022.

(Izvor: Nikola Cvijanović, Facebook, grupa Naše Plavno, https://www.youtube.com/watch?time_continue=2&v=bJOI4SJ-yfg&feature=emb_logo - Hronika SBIZS 383)

Doseljavanje u Plavno u 17. vijeku

20.3.2022.

Preuzeto sa Facebook-a, grupa Plavno, autor Đuro Đurić:
"Pre 330 godina zaključen je ugovor između generalnog providura za Dalmaciju Daniela Dolfina, u ime Republike Venecije, i kneza Frančeska Posedarskog , kao opunomoćenika bjelajskih knezova Pavla Đurića, Nikole Perića i Todora Zorića, o preseljenju stanovništva Bjelaja i Sanice i njihovom uključivanju u rat protiv Osmanlijskog carstva. Tekst ugovora prenet je u knjigu “Dukale i terminacije”, koja se čuva u Državnom arhivu u Zadru. Modernim rečnikom, bio je to međunarodni ugovor između jedne države i podanika druge, neprijateljske države. A ratovalo se ne samo zbog teritorija, nego i za stanovništvo. Tada legitimni gospodar Dalmacije, još od 1409., Republika Venecija je težila da novoosvojene, a ratom opustošene prostore (acquisto nuovo) naseli stanovnicima sposobnim da ih brane. U tome je, što pritiscima, što nagradama, uspela (“princip štapa i šargarepe”).
Imajući u vidu procene ukupnog stanovništva Dalmacije te 1692. novo stanovništvo je činilo oko 4,5-5%. Mnogo važnija za Veneciju bila je činjenica da je dobila 1300 vojno sposobnih ljudi, koji su u odnosu na raspoložive snage za rat činili blizu 10%. Naselili su ugovorom utvrđena mesta: Plavno, Oton, Pađenje, Mokro Polje i Zrmanju, kao i deo Ervenika. Zrmanju su 1698. preoteli Austrijanci, čime je postala deo druge države. Plavno su još jednom na kratko, od 1701. do 1714., držale Osmanlije.
Ko su bili ljudi iz ove seobe? Providur Dolfin ih sve vreme naziva Bjelajci ili jednostavno bjelajske porodice (“famiglie della provincia di Bilai”), a ponegde i Morlaci. Tu praksu je nastavio i providur Angelo Emo 1715. kao i dužd Alvize IV Mocenigo 1766. i 1768. Dalji tok događaja ih je jasnije profilisao.
Plavno, Oton, Pađenje, Mokro Polje i Zrmanju, kao i deo ErvenikaPo dolasku u Dalmaciju 1692. stanovnici su počeli da koriste zatečene pravoslavne hramove, koje njihovi potomci održavaju do danas. Sudelovali su u oba morejska rata, istakavši se posebno 1715. godine. Godine 1759. stanovništvo navedenih mesta priključuje se molbi Senatu Venecije da zaštiti pravo ispovedanja pravoslavne vere. Nekima od njih 1761. nastavu je držao Dositej Obradović. Godine 1772. Plavno ugovorom postaje metoh manastira Dragović, čiji kaluđeri preuzimaju duhovnu brigu o njegovim stanovnicima."

Završeno asfaltiranje puta od Orašine do Dvokića

6.3.2022.

Dositejeve bukvice - selo Plavno

20.2.2022.

27.01.2022. Savindan u Plavnu

27.1.2022.

(Izvor: Momčilo Karanović, preuzeto sa Facebook-a)

RTRS Pod Orlovicom

11.2.2022.

(Izvor: https://www.rtrs.tv/av/pusti.php?id=103482)

TV lica ... kao sav normalan svet: Gost Jovo Maksić

5.2.2022.

(Izvor: RTS TV lica, kao sav normalan svet - Zvanični kanal)

Srpski kik-bokser Rade Opačić ostvario je novu pobedu u One Champioshipu

28.1.2022.

"Opačić je stigao u Singapur motivisaniji nego ikad i uspeo da dođe do četvrte pobede u One Championshipu bez poraza. Srbin je ovog petka demolirao Džaju i posle dve runde sudije su morale da prekinu borbu."

(Izvor: https://www.alo.rs/sport/borilacki-sportovi/591440/rade-opacic-francisko-dzaja-one-championship/vest)

27.01.2022. Savindan u Plavnu

27.1.2022.

(Izvor: Momčilo Karanović, preuzeto sa Facebook-a)

Rezultati popisa: U Kninu živi 8.317 stanovnika

15.1.2022.

Državni zavod za statistiku objavio je prve rezultate Popisa stanovništva 2021. godine po kojima u Kninu živi 8.317 stanovnika.
Za usporedbu, po popisu iz 2011. godine u gradu je živjelo 10.633 stanovnika, po popisu iz 2001. godine bilo je 11.128 stanovnika, a po popisu iz 1991. godine u Kninu je živio 12.331 stanovnik.
U Gradu Kninu kao administrativnoj jedinici koja osim samoga grada obuhvaća i 12 sela po najnovijem popisu živi ukupno 11.755 stanovnika.
Po popisu iz 2011. u Kninu s okolicom živjelo je 15.407 stanovnika.

(Izvor: HUKNET, Kninski news portal,
https://huknet1.hr/?p=48789)

ZORIĆI-PLAVNO: Počele pripreme lokalnog puta od Orašine do zaseoka Dvokići

5.1.2022.

Usnuo u Gospodu prota Stevan Mrđen (1938-2021)

8.12.2021.

Danas, 8. decembra 2021. godine na odanije praznika Vavedenja Presvete Bogorodice, u Beogradu je u 83. godini, usnuo u Gospodu protojerej-stavrofor Stevan Mrđen, sveštenik Srpske Pravoslavne Crkve u penziji i starešina kapele Sv. Petke pri Gerontološkom Centru Bežanijska Кosa. Detalje o molitvenom ispraćaju prote Stevana, koji je verno služio Gospodu 61 godinu, objavićemo naknadno, a blagodareći protinom saradniku iz paraklisa sv. Petke, podsećamo vas na životopis ovog sveštenoslužitelja naše Pomesne Crkve. [pročitaj ceo tekst]

(Izvor: Đuro Đurić, preuzeto sa Facebook-a,
http://www.slovoljubve.com)

Sv. Đurđic, slava hrama u Zorićima- Plavno

16.11.2021.

(Izvor: Momčilo Karanović, preuzeto sa Facebook-a)

Popis posjednika po vrstama zemljišta u Plavnu 1735-1737.

30.10.2021.

Celokupni dobro skenirani abecedni popis posjednika po vrstama zemljišta u Plavnu 1735-1737. Redosled je prema venecijanskom pisanju: Busović-Vunduk, Bursaći, Bojanići, Karanovići, Kantari, Krivošije, Kuraice, Dučić, Dragišići, Dubaići, Dvokići, Đurići, Đumići, Grubori, Janišević, Janjanin, Movašić, Munimagarac, Maslovara, Novaković, Opačić, Paić, Popović, Petrović, Perić, Radulović, Rodić, Račić, Rusić, Šimić, Sladojević, Ševo, Savić, Sakanović, Starčević, Torbica, Voinović, Zorić.

(Izvor: Đuro Đurić, preuzeto sa Facebook-a)

Rade Opačić zabeležio svoju treću pobedu

16.10.2021.

Rade Opačić je 15.10.2021. u Singapuru zabeležio svoju treću pobedu iz isto toliko borbi u ONE chapionship-u.
Borba se završila početkom druge runde posle 4og nokdauna u kome se našao Švajcarac.

(Izvor: Kik boks klub Sinđelić, preuzeto sa Facebook-a)

DOSITEJEVA škola u Plavnu

15.10.2021.

"Do nje (crkve svetog Đurđa) je kuća Braska, koja ima lijepu i časnu uspomenu, U njoj je stanovao i poučavao Plavanjsku djecu prvi srpski učitelj u Dalmaciji, a prvi ministar prosvjete u Srbiji, filozof Dositej. U ovoj je zgradi napisao svoju "Ižicu". Kao mila uspomena još se uzdržava hrastić, ispod kog bi ljeti Dositej izvodio djecu da ih podučava u hladu. Mnogi Srbi rodoljubi, kad dođu, uberu za uspomenu po listak ovoga Dositejeva hrastića." ― prota Savo Nakićenović.
B. Omčikus, Plavno, 1954. Ova slika deo je likovne zbirke Muzeja Vuka i Dositeja

(Izvor: Danepress, preuzeto sa Facebook-a)

Povratak Dositeja Obradovića u Plavno

1.9.2021.

(Izvor: List zajedničkog veća opština Vukovar "Izvor" - https://www.zvo.hr/izvor/5c66fcd2ed03ea7.pdf)

DOSITEJ SE VRATIO U PLAVNO: Posle 250 godina, u mestu nadomak Knina obnovljena kuća u kojoj je boravio veliki srpski prosvetitelj

1.9.2021.

Žitelje mesta Plavno, nadomak Knina, u literaturu je svojim perom uveo lično Dositej Obradović. Naš prosvetitelj, reformator i najveći srpski književnik 18. veka, došavši 1761. godine u ovo mesto, opisao ih je kao "mile, trudoljubive i poštene" i oni mu to nisu zaboravili... [pročitaj ceo tekst]

(Izvor: https://www.novosti.rs/vesti/reportaze/1032221/dositej-vratio-plavno-posle-250-godina-mestu-nadomak-knina-obnovljena-kuca-kojoj-boravio-veliki-srpski-prosvetitelj)

B.Milošević u Gruborima: Prema ZDS se treba jasno i nedvosmisleno odrediti- zakonskim rješenjem!

28.8.2021.

U Plavno i Grubore ove godine, na komemoriranju civilnih žrtava rata, ubijenih tijekom ili nakon Oluje, nije bilo ni predsjednika Vlade Andreja Plenkovića, ni predsjendika države Zorana Milanovića. Prošlo je vrijeme “gesti”… a ostalo je Srpsko narodno vijeće (SNV) i predstavnici Vijeća srpske nacionalne manjine šibensko – kninske županije, obitelji i mještani ovih i okolnih sela. S njima i potpredsjendik Vlade Boris Milošević, ali očigledno ponajprije kao predstavnik manjinske srpske zajednice… [pročitaj ceo tekst]

(Izvor: https://tris.com.hr/2021/08/b-milosevic-u-gruborima-prema-zds-se-treba-jasno-i-nedvosmisleno-odrediti-zakonskim-rjesenjem/)

Spasovdan u Plavnu

11.6.2021.

Plavanjci su i ove 2021. godine svečano proslavili svoju seosku slavu Spasovdan. Skupilo se preko 150 ljudi - mještana Plavna, ljudi koji su došli iz Srbije i iz drugih krajeva Hrvatske.
Svečanost je počela Svetom Liturgijom u crkvi Svetog Georgija.
Vjernici su bili počašćeni tradicionalnim plavanjskim specijalitetima, pršutom, sirom i pečenjem.
Slavlje se po domaćinstvima nastavilo do kasno u noć.

(Izvor: Momčilo Karanović, preuzeto sa Facebook-a)

METALAC ŠIMANOVCI OPET ŠAMPION

8.6.2021.

Metalac Šimanovci je u velikom finalu pobedio Fortunu iz Novog Sada rezultatom 9 : 7 i tako treći put postao šampion Srbije u Bowlingu.
Metalac je od prvog trenutka igrao sigurno i bolje od protivnika. Svi igrači Metalca imali su čelične živce i bili su dobro pripremljeni za finale.
Igrači su svoju pobedu i titulu šampiona Srbije posvetili svom dugogodišnjem saigraču pok. Danku Periću, igrali su i u majicama „Igramo za Danka“.
Pok. Danko Perić je bio član ekipe i prve postave od osnivanja kluba i dao je veliki doprinos svi uspesima Metalca Šimanovci sve godine unazad.
Cela sezona je bila jako naporna zbog uvedenih mera zbog virusa COVID 19, sve vreme se igra u zatvorenom prostoru.
Tim je dao svoj maksimum i još jednom potvrdio da je ove sezone bio najbolji tim.
Ekipa Metalca Šimanovci je sezonu 2020/2021 igrala u sastavu :
- Dušan Đurić – kapiten
- Perislav Kanazir
- Pok. Danko Perić
- Aljoša Dražić
- Boško Dražić
- Zdravko Vukobrat
- Branko Đurić

Plavno dobilo novu školu

7.5.2021.

"Slobodna Dalmacija", februar 1975.g.

(Izvor: Knin, jedno vrijeme, preuzeto sa Facebook-a)

Dositej, putnik prosvećenosti

21.2.2021.

U drugoj epizodi serije "Dositej putnik prosvećenosti" pratimo kuda je krenuo odbegli đakon Dositej iz manastira Hopovo u želji da uči i da se razvija drugačije nego što je bilo moguće na tom mestu. Krenuvši na Zapad ka Zagrebu, Dositej zapravo mašta o Istoku. U ovoj epizodi pratimo kakav je značaj za Dositeja imao susret sa Mediteranom? Kako je prihvaćen u Dalmaciji i šta je tamo naučio? Kako pamti Dalmatince, a kako je reagovao susrevši se sa negativnim stereotipima koje jedni o drugima imaju pravoslavni i katolici? Kakav nam je amanet ostavio nakon boravka na primorju? Čime je bio podstaknut da tu počne da piše svoja prva dela poznata kao "Dositejeve bukvice"? Koje su teme njegovog prvog dela i kuda će ga želje i sudbina odvesti dalje?

(Izvor: RTS Obrazovno-naučni program - Zvanični kanal, https://www.youtube.com/watch?v=XRKARuKhtL4)

Proslava Svetog Save u Plavnu

27.01.2021.




(Izvor: Momčilo Karanović, preuzeto sa Facebook-a)