PLAVNO 22.09.2015

Sunčanog dana u smiraj leta
na praznik Svetih Joakima i Ane
rešismo do Plavna da se prošeta
da prizovemo prošlosti dane

Ulazeći u polje Plavanjsko ravno
ponegde kukuruzi, ipak ima neko
vrati se k nama sećanje davno
tu gde nas je nekad dragi rod ček'o

Kumovi, poznanici, prijatelji
sretaše se u ono vreme rado
svako se veselio i u želji
pozdravljalo se staro i mlado

Dece na sve strane igra i cika
škola puna k'o šipak koštica
harmonija prirode bi i ta vika
i žubor Bašinca i poja ptica

Ali posle skoro tri decenije
porazna slika stvori se pred nama
selo Plavno više ono nije
u školi seno, ona tuguje sama
Pozdraviti nas nema niko više
zastadosmo ispod hrasta stoletnog
kog šibaše vetrovi, spiraše kiše
nigde na vidiku stvorenja ljudskog

Uzimamo sveće, u groblje ulazimo
tražeći predaka usnulih grobove
do crkve Svetog Georgija prilazimo
gde preci u večnosti snivaju snove

Neobeleženi grobovi stoje
odavno oronuli , zarasli u travu
decenije mnoge i vekove broje
palimo mrtvima sveće u večnu slavu

Krećemo napred a nikog nigde
samo starica jedna sedi i čeka
da joj kombi prodavnica stigne
nebil' kupila malo kruva i mleka

Ponegde neka voćka opstala
jabuka najčešće i na njoj roda
a tuga nekako dušu umotala
čini se ko da tu još neko hoda

Očekuješ iz rodnih, srušenih kuća
da će izaći poznati likovi
dozivati ko nekad u jutra svanuća
al to su samo sećanja i snovi

Prepoznavajući nekadašnja mesta
gde se rodio možda dedin deda
shvatamo s' ljudima sva lepota nesta
uz put sretosmo dva čoveka seda

Napuštena kuća k'o da je u jadu
sablasno prazna u samoći ćuti
prolazimo po izraslog šiblja hladu
ko da nam sve preti, poručuje , ljuti

Vraćajte se rode zavičaju svome
da zapalite bar na groblju sveće
pradedovini i kraju rodnome
prošlost ko zaboravi, ni budućnost ga neće!

AUTOR BOSILJKA PERIĆ BATAK